Крај кризе (ни)је на видику

У предизборној кампањи политичари обећавају скори излазак из кризе, док економисти тврде супротно, истичући да држава треба да реформише гломазни јавни сектор.

Професор Правног факултета Борис Беговић каже да ће се из кризе изаћи негде око 2118, 2119. године.

"Мислим да нико то сада не може да каже. Свако ко вам говори да ћемо из кризе изаћи у првом кварталу неке године не зна о чему говори", истиче Беговић.

Из еврозоне стижу лоше вести, пошто је очекивани привредни раст сведен на 0,3 одсто. И у Србији је процена раста смањена са 1,5 на свега пола процента. Док чека да се опорави Европа, Србија, поручују економисти, мора да ради.

Економиста Иван Вујачић поручује да Србија мора да реформише јавни сектор.

"То је први задатак нове владе која мора да има јаког премијера и да буде дисциплинована, утегнута и концентрисана на тај посао. Потребно је реформисати порески систем, повећати порезе и умањити расходе, а државна предузећа реструктурирати", објашњава Вујачић.

Економиста Љубомир Маџар сматра да држава треба да уведе ред у финансијски систем, да обезбеди да свако плаћа своје рачуне и своје обавезе.

"Држава не само да то није обезбедила, него је и главни протагониста тог страшног нереда који притиска и дави нашу привреду. Она дугује привреди више од милијарду евра", истиче Маџар.

Банкари тврде да је финансијски систем стабилан, јер, како кажу, нема повлачења капитала из Србије.

Председник Извршног одбора Хипо Алпе Адрија банке Владимир Чупић каже да је финансијски систем стабилан, јер се ниво капитала повећава.

Међутим, оно што Чупић види као проблем јесте веће учешће лошег пласмана. Према његовим речима, изазов у предстојећем периоду је стварање довољног броја добрих пројеката у које би банке могле да улажу.

Тек по спровођењу реформи могу се очекивати велике инвестиције, али не у милијардама, већ десетинама и стотинама милиона евра, оцењују економисти.