Еврозона на ниским гранама

Незапосленост у 17 земаља еврозоне у фебруару порасла је на 10,8 одсто, што је највиши ниво од када је уведена заједничка валута 1999. године, јавила је Европска статистичка агенција "Евростат".

Укупан број незапослених био је нешто више од 17 милиона, што је 162.000 више него претходног месеца. Ово је десети узастопни месец у коме је раст незапослености или на нивоу од десет одсто или га прелази, што има за резултат да еврозона има 1,476 милиона незапослених више него пре годину дана.

Шпанија је и даље на челу еврозоне када се у виду има незапосленост, пошто је 23,6 одсто Шпанаца без посла. Комшијски Португал следи са 15 одсто, а на трећем месту неславне листе је Ирска са 14,7 одсто.

Шпански премијер Мариано Рахој поручио је Шпанцима да влада нема избора него да спроведе потребне реформе. 

На нивоу целе Европске уније постављени су нови рекорди кад је реч о незапослености, а у фебруару је износила 10,2 одсто, што представља апсолутни рекорд Уније, наводи "Евростат".

У Грчкој, која се не налази у еврозони, последњи подаци из децембра показују да је незапослен сваки пети Грк, односно да стопа износи 21 одсто.

Ни Италија нема чиме да се похвали у претходном периоду, пошто је у фебруару незапосленост достигла нови рекорд од 9,3 одсто.

Најнижа незапосленост је у Аустрији (4,2 одсто), Холандији (4,9 одсто), Луксембургу (5,2 одсто ) и Немачкој (5,7 одсто).

Аналитичари сматрају да је еврозона ове године ушла у рецесију, након што је економија ослабила за 0,3 одсто у последњем кварталу 2011. године. Рецесија се дефинише као два узастопна квартала негативног привредног раста.

Мање посла због мање производње

Главни узрок повећања незапослености треба тражити у вишемесечном паду производње у 17 чланица еврозоне, показало је истраживање које је обавила компанија "Маркит". 

Према тим подацима и објављеном индексу трговине, привредна активност је најнижа у последња три месеца и износи 47,7, у односу на 49 претходног месеца. Сваки индекс испод 50 указује на смањену привредну активност.

Кристијан Шулц из Беренберг банке истиче да је Европа ослабљена кризом и та слабост се одражава кроз прерађивачку активност и незапосленост.

"Гледано на дужи рок, мере европских лидера уливају наду да се Европа може вратити привредном расту", сматра Шулц.

Чињеница која посебно забрињава јесте што су најјаче економије еврозоне, Немачка и Француска, такође забележиле пад привредне активности, која је у Француској најнижа у последња 33 месеца – 46,7, показали су резултати истраживања "Маркита". 

Аустрија и Ирска су једине две земље где је у марту забележен раст индустријске производње.

У земљама еврозоне у марту се смањивање нових поруџбина одвијало брже него у фебруару, што је утицало на нова отпуштања радника, навео је "Маркит".

Сектор индустријске производње је важан за економски раст европских земаља у тренутку када многе државе примењују мере штедње како би се избориле са дужничком кризом.