Муке малих акционара

Приватизацијом у Србији већина је незадовољна, а највише мали акционари. Многе приватизације већ имају судски епилог, док су неке предмет интересовања Савета за борбу против корупције.

Велики број малих акционара тражи правду, па се поставља питање да ли су приликом приватизација "Ц маркета", "Луке Београд", "Југоремедије", закони поштовани или су мали акционари оштећени?

Три хиљаде мањинских акционара "Ц маркета" губили су судске пресуде, после тужби заснованих на сумњи да су приликом продаје компаније оштећени за 900 евра по акцији.

"Наше акције, према прорачунима, процењене су 2001. године на 133.000 динара. Има ли разлике између 133.000 и 35.000 хиљада динара колико су их платили Мишковић и Милан Беко?", пита се Драгомир Перишић, представник малих акционара "Ц маркета".

Мањински акционари "Ц маркета" су у спору о којем ће се, у крајњој инстанци, изјаснити и Уставни суд. Други незадовољни мањински акционари, попут 5.000 радника "Генекса", такође верују да ће добити повољан одговор суда.

"Радници 'Генекса' четири године чекају своје право да, у оквиру програма реструктурирања, покушају да добију 200 евра по години стажа, што је око 20.660.000 евра, уз сагласност министарства финансија, а по продаји Блока 23 и Копоника", наводи представница мањинских акционара 'Генекса' Зорица Стефановић Секуловски.

Иако се чини да се, по доношењу судских пресуда, спорне приватизације затварају, поједини стручњаци сматрају да се неће лако прећи преко начина приватизација неких фирми.

"Тим питањем неће моћи да се баве само надлжна миниистарства, Агенција за приватизацију и судство. Колико ја знам, 24 приватизације су у питању. Многе од њих су пред међународним судовима и приближавањем Евроспкој унији и ова питања ће морати да се решавају на најтранспарентнији начин", каже Владимир Круљ из фирме "Креаб Гавин Андерсон" из Брисела.

Европске институције показују интерес да се спорне приватизације реше, али време је највећи противник економији јер тамо где је нешто спорно, нема правих инвестиција.