среда, 21.03.2012, 08:09 -> 10:01
štampajМогуће добити од преласка на евро
Национална валута поново је ослабила. Поједини стручњаци размишљају о могућности преласка на евро. Шеф делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер, међутим, сматра да Србија може да уведе евро тек када постане чланица Уније и испуни одређене услове.
Док поједине земље Европске уније, попут Чешке, размишљају да изађу из монетарне уније и врате круну уместо евра, наши стручњаци вагају шта би добили, а шта изгубили преласком са динара на евро.
"За Србију не би било добро да размишља о пребацивању на евро, случај Црне Горе је специфичан, а Србија може да уведе евро тек када постане чланица Уније и испуни одређене услове", сматеа шеф делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер.
У односу на прошли месец, динар је слабији за 2,2 одсто, а у односу на пре годину дана за 6,9 одсто, па је званични средњи курс 110,84 динара за евро.
"Увођење евра донело би промене. Вероватно би дошло до смањења плата и пензија, за извознике би то била неутрална позиција, док би увозници имали проблеме због смањеног промета", сматра берзански посредник Бранислав Јоргић.
Економисти сматрају да наш проблем није у монетарној политици, већ у неприлагођеној потрошњи државе и да је у овим економским околностима ипак боље задржати динар.
Професор Факултета за економију, финансије и администрацију Небојша Савић сматра да увођење евра јесте феномен који треба да настане у међусобној сарадњи на бази тржишних кретања у Србији и процене Евроспке централне банке да наша валута задовољава одређене услове.
Динар је као нека врста моста између спољне размене и евра ком тежимо, а ако бисмо се одлучили за замену динара у евро, почетна је рачуница јасна, а најчешћа новчаница у промету била би она од 10 евра.
"У оптицају се налази око 130 милијарди динара, а од тога 1,5 милијарди у кованицама, што је 1,2 одсто од укупне номиналне вредности, што значи да количински имамо 254 милиона комада у новчаницама", каже Блаженка Робовић из Народне банке Србије.
Уколико би се динар као средство плаћања изгубио, прву штету би претрпела Народна банка, јер би изгубила емисиону добит од 9,5 одсто и тај новац би ишао Евроспкој централној банци. Другу штету би претрпели мењачи јер би се одмах укинуо промет из динара у евро.
И док анализе економиста око евра иду предалеко, из Европске уније поручују да је рано за такве калкулације.
"Улазак у Европску унију је први степен, а улазак у Европску монетарну унију други степен и то су нормални кораци чак и за чланице које још нису у монетарној зони евра", каже Дежер.
Према његовим речима, зато се мора пажљиво приступати зони евра, поштујући критеријуме из Мастрихта, а то су 3 одсто буџетског дефицита и спољна задуженост до 60 одсто буџета.
Динаризација или евроизација ипак није дилема док не ојачамо економију, па су процене више на нивоу игре идеја него пред стварном применом.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар