Корист од бриселског "да"

Уочи дефинитивног бриселског "да", у Оку економије се разговарало о томе колику добит статус кандидата за чланство у ЕУ доноси грађанима и привреди Србије, и да ли то значи и више новца из европских фондова.

Потпредседник Савета страних инвеститора Горан Питић, рекао је да има довољно инвеститора који су на граници да улажу у нашу земљу и који ће на вест о кандидатури сигурни гледати позитивно.

"Ми се налазимо у окружењу чланица ЕУ, боримо се заједно за инвестиције, а Србија овако добија једну врсту уговорног ангажмана који је ставља на коридор јако битан за инвеститоре", сматра Питић и наводи да је стартна позиција боља у односу на ранији период.

Амбасадор Словеније у Србији Франц Бут каже да су када је Словенија добијала кандидатуру била боља времена. "Самом кандидатуром, Србија као прво мења свој имиџ, у стабилну, озбиљну земљу. То ће бити земља којој вреди веровати", каже Бут.

Александар Грунауер, представник немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ, сматра да је кандидатура добар адут и аргумент, да је то већ виђен пут до чланства и да кандидатура значи предвидљивост и  сигурност за улагање.

"Јасно је да је то европски пут, а да нема кандидатуре, то би све ишло мало спорије. Немачка ће помагати или билатералним путем, или кроз фондове", каже Грунауер. Додаје и да се ништа не мења тиме што је статус кандидата ту, јер грађани то неће одмах осетити на својој кожи.

Силвана Коч Мехрин, чланица Европског парламента рекла је, такође, да грађани неће истог тренутка осетити значај вести о кандидатури, јер је то ипак дугорочан процес. Очекују нас, како каже, реформе, промене у друштву, рад на правном оквиру...

Без промена преко ноћи

Заменик директорке Канцеларије за европске интеграције Огњен Мирић каже да сама кандидатура неће променити много тога, ако ми не урадимо одређене ствари.

"Није баш било ових година јасно како ће Србија ићи ка Европи, сада су ствари стављене на право место и ја верујем да ће се привући стабилни инвеститори, који до јуче нису били баш сигурни где да инвестирају", каже Мирић.

Мирић наводи и да морамо много тога да урадимо унутар државе. "Када дођу инвеститори, морамо имати и квалификовану радну снагу, а када су у питању фондови, око 200 милиона, недостају нам капацитети за пројекте који стоје. Рецимо уклањање отпада у неким општинама као што су Пирот, Димитровград, Бела Паланка где или нема процедуре, или нема дозвола. У том случају су општине одговорне", наводи Мирић.

Горан Питић је рекао да ће ова вест потпуно променити визуру тога како изгледа Србија и у ком правцу иде, али важно је посебно и отварање преговора, јер тек тада улазимо у процес да покажемо одређене ствари, кроз разговор и делање. Када ствари почну да се мењају, ми ћемо имати још озбиљнију обавезу, а користићемо и више средстава из фондова".

Франц Бут наводи да по добијању кандидатуре пројекти више неће ићи преко Европске комисије, па треба успоставити систем контроле да би "новац дошао на право место". Већу помоћ, стицањем статуса кандидата, могу да очекују незапослени и пољопривредници, закључили су гости Ока економије.

На питање можемо ли сада очекивати заштићеније потрошаче, Бут каже да су потрошачи краљеви у ЕУ. "Верујем да ће доћи до тога да буде мање малверзација, али сигурно не преко ноћи".