Изазови српске привреде

Глобална економска криза је врло негативно утицала на српску привреду, најважнија је порука учесника конференције "Финансирање раста у Србији".

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић рекао је да је банкарски систем у земљи стабилан, инфлација у паду, а да ће инфлаторна стопа током ове године остати у границама циља - четири одсто плус минус 1,5 одсто.

Шошкић је рекао да се у априлу очекује најнижи ниво инфлације, подсетивши да је у децембру прошле године инфлација износила седам процената.

Гувернер је указао да су цене пољопривредно-прехрамбених производа стабилне, на шта су утицале административне мере Владе Србије, док би будући раст инфлације требало да буде ограничен и због позитивног утицаја пољопривредне производње.

Шошкић каже да се може десити да се појаве ризици који долазе из окружења и са међународног тржишта, али да, ако све буде у складу са фискалним законом, не би требало да буде негативних последица.

Према речима Шошкића, банкарски сектор у Србији има висок ниво ликвидности и капитала и све више иде у правцу дугорочног финансирања, док се кратокорочно фианасирање смањује.

Проблем у банкарском сектору Србије представља висок ниво проблематичних кредита који расте у последњих неколико месеци и тренутно је 19 одсто.

Шошкић је указао и на значај динаризације која ће у наредном периоду, уколико се буде повећавала, утицати на стабилност привредног система и повећање запослености. Он је нагласио да финансијска стабилност у Србији ни на који начин неће бити угрожена и да нема потребе за неким новим мерама.

Међутим, заменик шефа делегације ЕУ у Србији Адриано Мартинс каже да економска ситуација у Србији "није ружичаста" и да има значајан број забрињавајућих сигнала, јер постоји опасност од слабљења домаће валуте и високог буџетског дефицита.

Криза погодила "обичног" човека 

Потпредседница Владе Верица Калановић изјавила је да је глобална економска криза на српску економију имала веома негативне последице и да је јако погодила "обичног" човека.

Верица Калановић је рекла да је само 2008. године до данас незапосленост у Србији повећана за 10 одсто и да се наша земља налази у групи земаља са највећим процентом незапослених.

Према њеним речима, плате у реалном сектору расту спорије него у претходном периоду, осећа се пад стандарда што је довело до смањења тражње и то је све јако погодило обичног човека.

Да криза не заобилази Србију показује и најсвежији пример одласка велике компаније Србије као што је "Ју-ес стил", истакла је Калановићева.

Она је навела да је тешко повући границу између утицаја економске кризе и са друге стране недовршености економског система и транзиције у Србији, али је сигурно то да су та два утицаја и та два фактора у синергији довели до тога да је српска економија у великим проблемима.