У очекивању рецесије

Циљ првог самита лидера земаља Европске уније у овој години је долажење до новог фискалног уговора који уводи строже мере финансијске дисциплине. Питања попут ублажавања рецесије, решавања буџетског проблема Грчке и смањивања незапослености, доминирају самитом.

Први извештаји са самита показују да европски лидери сматрају да је потребно проналажење новог решења, пошто ово које је већ примењено не постиже резултате какви су се очекивали.

Наиме, кресање буџета и смањивање потрошње је у низу земаља, попут Шпаније, резултирало повећањем незапослености, јер због мањих издатака и политике штедње држава није могла да издвоји више новца за подстицање запошљавања.

Због тога ће, чини се, главни циљ бити проналажење равнотеже између економског развоја и мера штедње.

Британски премијер Дејвид Камерон рекао је да се европски лидери на самиту морају најозбиљније позабавити подстицањем раста привреда земаља чланица, како би се створила радна места, јер је како каже стопа незапослености "веома забрињавајућа".

"То значи да се озбиљни напори морају уложити у дерегулацију, односно олакшавање и подстицање отварања нових предузећа, посебно малих, како би она могла да стварају нова радна места. Све то би требало да резултира растом привреде", каже британски премијер.

"Запошљавање је главна тема", речи су премијера Луксембурга Жан-Клод Јункера слажући се са британским колегом.

"Морамо да научимо да није све у консолидацији наших финансија, већ и у подстицању раста привреда земаља еврозоне, јер ће се само тако створити нова радна места", истиче Јункер.

Имајући у виду да се већ очекује да ће економија еврозоне ове године доживети благу рецесију, владе проблематичних чланица морају да пронађу начине да поврате производњу и спроведу реформе како би успешно решиле кризу и обезбедиле дугорочни привредни раст.

"Овде није по среди избор између фискалне консолидације и привредног раста. Нама требају обоје, каже председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо.

Незапосленост је један од горућих проблема Уније. Просечна стопа незапослености сада износи око десет одсто, односно 23 милиона људи, док је само у Шпанији без посла пет милиона људи, па сада износи рекордних 23 одсто.

Грчка брига еврозоне

На самиту би требало да буде формиран и Европски стабилизациони механизам, у који ће бити уложено 500 милијарди евра, а који 1. јула треба да замени досад привремени Фонд. 

Упркос томе, Грчка озбиљно брине њене партнере у ЕУ. Та земља преговара са банкама о отпису дуга од 100 милијарди евра.

Паралелно с тим, Немачка се опире давању обећане помоћи Атини у износу од најмање 130 милијарди евра, без појачане контроле политике те земље.

Немачки министар финансија Волфганг Шојбле рекао је за Вол стрит џорнал да Грчка неће добити више новца ако не спроведе најављене реформе и смањи дефицит.

Власти у Берлину предложиле су и да се Грчка стави под европско туторство с правом вета на буџетске одлуке Атине. Тај предлог је наишао на противљење Грчке, али и неких чланица ЕУ.