Програмери злата вредни

Иако је у Србији стопа незапослености достигла 23,7 одсто, постоје занимања за којима је потражња послодаваца велика и где се уочава мањак потребних кадрова. И док на бироу нема довољно стручњака из области информационих технологија, вишак радне снаге уочава се најчешће међу правницима и економистима.

На тржишту рада, за програмере нема зиме. Многи се запосле и пре завршених студија, а места има и за самоуке.

Програмер Александар Илић каже да се много траже програмери нарочито у последње време из области мобилне софтверске индустрије, андроид и iOS програмери.

"Ухвати човек златну рибицу, и она каже: 'Пусти ме, испунићу ти три жеље', а он каже: 'Нема потребе, ја сам програмер' и пусти је", каже програмер Михаило Јанковић.

Недостатак квалитетних кадрова један је од највећих проблема за домаће фирме за информационе технологије (IТ). Указују на то да решење лежи у борби на два фронта: популаризацији тих занимања, али и популаризацији IT производа и услуга, чији је удео на домаћем тржишту прилично низак.

"Једна од основних ствари које тражимо је смањење доприноса и пореза за IT професије као што су урадиле наше комшије Румуни још 2004. године, али су они то испратили и са генерисањем већег броја IT стручњака на њиховим универзитетима", каже Милан Шолаја из Војвођанског ИКТ кластера.

Све већа потражња, очекује се и у области екологије, наводе стручњаци. Економиста Горан Николић каже да је то светски тренд.

"Оно што би људи, који се баве сакупљањем амбалаже и отпада могли да очекују је повећана количина посла зато што ће тога бити све више, дакле биће све више рециклаже", каже Николић.

У Националној служби за запошљавање предвиђају да ће у будућности све више бити тражени и инжењери електротехнике, фармацеути, анестезиолози, машински и грађевински инжењери, архитекте, фасадери, заваривачи, кувари.

С друге стране, на бироу је превише економиста, правника, хемијских, пољопривредних, конфекцијских техничара.

Драган Ђукић из Националне службе за запошљавање каже да постоји хиперпродукција разноразних менаџера.

"Да смо САД ми не бисмо били у стању да апсорбујемо тај број људи. Такође, имамо и поједине средње школе које продукују неке профиле за којима је престала тражња", каже Драган Ђукић.

Номенклатура занимања у Србији стара је више од 20 година. У току је израда нове, према којој ће на листи коначно бити занимања као што су веб-мастер или менаџер за односе с јавношћу, док ће нека занимања попут дактилографа отићи у историју.