Класичне сијалице иду у историју

Производња сијалица од 100 и 75 вати већ је забрањена у Европској унији, а до септембра биће забрањена произодња и свих осталих класичних сијалица.

Њих замењују штедљиве које троше 65 до 80 одсто мање струје. Рачуна се да ће годишња уштеда, по том основу, бити једнака потрошњи струје Румуније.

Србија тек формира сакупљачку мрежу и велики је проблем што нема организоване рециклаже сијалица.

Прегореле сијалице у Србији углавном завршавају у контејнерима, а жива из њих одлази у земљу. Донети су закони који коначно регулишу ту област, али за сада нема ниједног погона за прераду сијалица.

Државни секретар Министарства животне средине, рударства и просторног планирања Бојан Ђурић каже да је грађанима важно да оног момента када им прегори стара сијалица на месту где ће купити нову, одложе стару.

"Сакупљачка мрежа је успостављена у свим малопродајним објектима и у наредна три месеца ће се у околини Панчева инсталисати постројење за прераду сијалица, где ће се одвајати материјали од којих је сачињена", каже Ђурић.

Поједини рециклери електронског отпада повремено раде и тај посао, али се жале да имају много проблема.

"Државна администрација и даље је спора, локална самоуправа поготову, зато што немају довољно инструкција, немају довољно знања да би то могло да се заврши", каже Ђурић.

Посла ће бити, јер се тек наредних година очекује експанзија рециклаже сијалица. Највећи произвођачи имају погоне ван Европске уније и још не гасе технологије за производњу класичних сијалица.

"Највећи произвођачи глобално нису престали са производњом обичних сијалица, зато што их тржиште још увек захтева. Али можемо исто рећи да се повећава и прозводња и продаја штедљивих сијалица", каже Ана Коци из предузеће "Благојевић - Филипс".

У Европској унији рачунају да ће заменом класичних сијалица штедљивим годишње смањити емисију угљендиоксида у атмосферу за 15 милиона тона и допринети успоравању климатских промена.

Код класичних сијалица само пет одсто енергије претвара се у светлост, а код штедљивих чак 25 одсто. Осим еколошке, стручњаци истичу економску корист, нарочито за домаћинства која су и највећи потрошачи струје.

"Те штедљиве сијалице појефтињују и сваке године им се смањује цена на тржишту. Пре неколико година цена тржишту им је била 800, 900 динара, сада је то већ 150, 200, 300 динара.  Дакле, та инвестиција се враћа за осам до 10 месеци" каже Коци.

Има и оних који се противе употреби штедљивих сијалица упозоравајући да су електромагнетна зрачења штетна по здравље. Међутим, научних доказа за то још нема.