Ко се боји посла још

Економске прогнозе за 2012. годину нису охрабрујуће за више од 700.000 незапослених, колико их је евидентирано у Националној служби за запошљавање, оценили су гости емисије Око економије.

Незапослени се жале да врло често не добију ни позив за разговор за запослење, а послодавци пак кажу да нису задовољни понудом.

Марија Милорадовић из Крушевца већ двадесет година нема посао. Завршила је средњу хемијску школу у време када је тај тип индустрије био веома развијен у њеном граду. Време се, међутим, променило и хемијска индустрија није више тако развијена, тако да је она на бироу сада већ две деценије.

Иако се у међувремену јављала на све могуће огласе за посао, нико је није позвао ни на разговор.

Иста искуства када је реч о тражењу посла има и Тања Попов Тапавички из Зрењанина. Иако је магистрирала техничке науке, није успела да нађе посао јер је, по сопственом признању, "преквалификована".

"Ако Вас запослимо, бићете образованији и од директора и од власника", препричава Тања један од разговора за посао.

"Висококвалификаована радна снага је најугроженија, јер и страни инвеститори траже неквалификовану радну снагу", оценио је председник Удружења корпоратиовних директора Топлица Спасојевић.

Спасојевић каже да су економске прилике врло неповољне и за послодавце и за оне који траже посао, а како су намети све већи, многи послодавци су принуђени да отпуштају раднике како би смањили трошкове пословања.

"Ово је један тренд повећања незапослености и то је одраз кризе у Европи, а код нас је још компликованије, јер се смањују привредне активности, буџети владе су исцрпљени и то још више брине", објаснио је Спасојевић.

Ништа боље прогнозе нема ни директор Националне службе за запошљавање Дејан Јовановић.

Иако напомиње да је током протекле године 180.000 људи пронашло посао, Јовановић подсећа да је држава ове године издвојила мање средстава за подстицање запошљавања.

Напомиње да је чак и Националној служби потребна додатна помоћ, јер само један саветник обучава 1.300 незапослених као да напишу биографију и припремајући их за пословне разговоре.

"Незапослени треба да се додатно едукују и припреме за тражење посла", каже Јовановић.

Доквалификација (ни)је решење

И док послодавци тврде да незапослени нису спремни да се додатно усавршавају и мењају струку, они који посао траже то демантују.

Тања Попов Тапавички каже да понуда за преквалификацију није одговарајућа и да је углавном намењена људима без образовања или са нижим образовањем.

"Ако желим да се преквалификујем, а то је испод мога нивоа образовања, то није прихватљиво. Да сам хтела да будем фризерка - не бих студирала ", објашњава Тања.

Такве проблеме не може да реши само Национална служба за запошљавање, одговара директор НСЗ и додаје да је високообразоване особе теже преквалификовати и да тај процес кошта много више.

"Јако је важно људе раније усмерити, а на томе треба да ради и Министарство просвете, да на време прави прави прогнозе и раније пројектује колико ће кадрова школовати у којој области", закључује Јовановић.