Робни запис гаранција за кредит

Да пољопривредници не би били приморани да производе продају у тренутку жетве или бербе, када су најјефтинији, омогућено им је да их чувају у јавним складиштима.

Робни запис, који се том приликом добија као потврда да су, на пример, кукуруз, пшеница или малина ускладиштени, јесте хартија од вредности којом се може трговати, или која се може заложити приликом узимања краткорочних кредита.

До сада је по основу робних записа одобрено 210 милиона динара кредита, кажу у Компензационом фонду.

Пољопривредник Живојин Остојић из Уљме обрађује 800 хектара земље и обично сеје сунцокрет, кукуруз и пшеницу. Прошле године произвео је око 5.000 тона робе, коју је ускладиштио. Робни запис за 200 тона искористиће да набави семе, ђубриво и заштитна средства за пролећну сетву.

"Проверићемо како су банкари спремни на ове подухвате, ако не закерају како знају, можда ћемо узети паре, па куповати репроматеријал за готово. Уколико не буде тако, даћемо складишницу продавцима репроматеријалима", каже Живојин Остојић. 

Робне записе пољопривредницима могу да издају само складиштари који су у систему јавних складишта.

За сада лиценцу за тај посао има 11 силоса и једна хладњача, укупних капацитета 140 хиљада тона. Циљ је да се у наредне две године капацитет повећа на 500.000 тона.

Један од складиштара Јовица Николић каже да са записима и банкама има добро искуство. Истиче да су кредити повољнији у односу на кредите који су могли да се наплате, јер је Народна банка прогласила робне записе као адекватно средство обезбеђења.

"Повлачимо кредите на основу робе коју имамо и онда имамо флексибилност да робу продајемо касније", каже складиштар Николић.

Робни запис се издаје на период до годину дана. Штампа га Завод за израду новчаница, а задужују складиштари под посебним условима.

Заштићен је холограмом и има серијски број, тако да његов власник може бити потпуно уверен да је његова роба на сигурном и да ће у тренутку када пожели да је прода она бити истог квалитета као када је ускладиштена.

Да власник робе неће бити на губитку, чак и уколико се роба оштети, гарантује Компензациони фонд.

"Некад ће фонд исплатити штету коју складиштар није могао да исплати, не зато што је пословао на начин који није дозвољен законом, него се испоставило да је влага била велика, да су болести наступиле непланирано", каже Татјана Ђукановић из Компензационог фонда.

Према њеним речима, Компензациони фонд ће заштитити и произвођача и складиштара.

Трошкови чувања у јавним складиштима нешто су виши него у другим просторима, али држава субвенционише део, како то произвођачи не би осетили.