Шкриљци део енергетске будућности

Влада Србије сутра ће донети одлуку о расписивању тендера за избор саветника за проналажење стратешког партнера за експлоатацију уљних шкриљаца на територији Алексинца, најавио је министар животне средине, рударства и просторног планирања Оливер Дулић.

Експлоатација уљних шкриљаца, из којих би годишње могло да се добије између 500 и 600 хиљада тона нафте, могла би да почне најраније за шест до седам година, рекао је Дулић приликом обиласка бушотине на којој се истражују уљни шкриљци у селу Суботинац код Алексинца.

Прецизирајући да би се годишње експлоатисало око пет милиона тона шкриљаца, Дулић је додао да ће на том послу бити отворено око 2.000 нових радних места.

Он је указао да би нафта произведена из шкриљаца задовољила 10 до 15 одсто потреба Србије за нафтом, чиме би се смањила зависност од увоза тог енергента.

Дулић је истакао да ових дана у ресорно министрарство треба да стигне елаборат који ће потврдити да у алексиначком налазишту уљних шкриљаца постоје резерве од 400 милиона тона за експлоатацију.

Држава ће са потенцијалним стратешким партнером склопити за нас најповољнији могући уговор, тако да ниједна страна компанија неће моћи само да убира приходе, рекао је министар и објаснио да ће држава у сваком случају имати део власништва у будућем конзорцијуму у којем ће учествовати и једна домаћа фирма из алексиначког краја.

Напомињући да је министарство хтело да то буде Јавно предузеће за подземну експлоатацију угља "Ресавица", Дулић је додао да то неће бити могуће због правних разлога, па се очекује избор "Алексиначких рудника" или неке друге домаће фирме коју буде овластила држава.

Нафта, струја и топлотна енергија 

Осим 500 до 600 хиљада тона нафте, из алексиначких шкриљаца добијало би се и 100 мегават-часова електричне енергије, било би обезбеђено и грејање за Алексинац, а општина би убирала и приход од рудне ренте, рекао је Дулић.

Дулић је истакао да пројекат експлоатације уљних шкриљаца у Алексинцу није никакав предизборни политички трик, већ да ће се њиме бавити и наредне владе, с обзиром на то да би Србија требало да искористи тај велики потенцијал.

Истичући да многи сад постављају питање због чега реализација тог пројекта није могла да почне раније, Дулић је објаснио да је то због цене нафте, која је тренутно виша од 100 долара за барел и да је експлоатација шкриљаца тек сада постала економски исплатива.

Министар је нагласио да Алексинац неће трпети еколошке последице због експлоатације шкриљаца, јер ће се она вршити на површинским коповима као, на пример, у Костолцу или Колубари и додао да се приликом вађења шкриљаца не користе штетне хемикалије нити постоји радиоактивност.

Дулић је рекао да ће тај пројекат у Алексинцу бити реализован у складу са европским стандардима и да ће се у том послу примењивати најсавременија технологија која ће имати минималан утицај на животну средину.

Нема никакве мистерије у вези са експлоатацијом шкриљаца, јер је то обичан камен налик угљу, који у себи има 10 одсто органске материје из које се добија нафта, изјавио је Дулић.

Пре обиласка бушотине, министар је посетио Општину Алексинац и присуствовао презентацији о потенцијалима уљних шкриљаца.

У алексиначком подручју, према проценама, постоји око две милијарде тона уљних шкриљаца, за које је Дулић рекао да су једно од највећих истражених налазишта шкриљаца у Европи.

Професор Војин Чокорило рекао је на презентацији да је Србија богата шкриљцима и да их, осим у Алексинцу, где је највеће налазиште, има и на подручју Врања, Ваљева, Крушевца, Бабушнице, Ниша, Западне Мораве.

Дулић је рекао да је само на подручју Алексинца детаљно истражено налазиште, због постојања алексиначког рудника и навео да се то налазиште простире на око 20 квадратних километара.

Професор Чокорило рекао је да тренутно три државе у свету прерађују уљне шкриљце у нафту: Кина, Бразил и Естонија, која је највише технолошки напредовала у томе.