Савети странаца о штедњи енергије

У Амбасади Данске у Београду сами су се огранизовали и зграду учинили енергетски ефикаснијом – ставили су штедљиве сијалице, а светла, климу и апарате укључују по потреби. Рачун је показао да је за 10 месеци потрошено 30 одсто мање струје.

Амбасадорка Данске Мете Кјуел Нилсен каже да Србија не мора поново да измишља рупу на саксији. "Може да користи искуства Данске која већ 35 година спроводи мере енергетске ефикасности и која троши 40 одсто мање енергије од просека Европске уније", каже данска амбасадорка.

Као прву меру штедње, странци који живе у Србији препоручују увођење наплате грејања по утрошку, што би променило и навике грађана.

Марк Крандал, председник фирме "Континетал винд партнерс" у Србији живи две године. "Када сам се доселио, у стану је било претопло и хтео сам да искључим грејање, али нисам нашао термостат. Отворио сам све прозоре како бих издржао да будем у просторији", присећа се Крандал.

Заменик шефа Делегације ЕУ у Србији Адриано Мартинс каже да српска привреда троши 2,7 пута више енергије од просечне привреде у Унији и да је због тога потребно повећати енергетску ефикасност у земљи.

Важно је што пре донети Закон о рационалном коришћењу енергије и основати Фонд енергетске ефикасности. За те намене, грађанима и привреди биће доступно 40 одсто неповратних средстава и повољни кредити. Помоћ нуде и светске финасијске институције.

Милан Поповић из Канцеларије Светске банке у Србији каже да је енергетска ефикасност важна, јер ће до 2030. године укупна потражња у свету за енергијом порасти 45 одсто.

Највеће уштеде енергије планиране су у индустрији – 44 одсто, у саобраћају 35, у домаћинствима 21 проценат. Од идуће године, Влада најављује и конкретне мере. Грађанима и привреди у 100 општина и 120 предузећа помагаће енергетски менаџери.