Затворених очију пред насиљем

Само у последња три месеца, деца су била жртве чак десет злочина. Занемаривање, злостављане и брутална убиства деце као да постају део свакодневице. У Прихватилишту за ургентну заштиту кажу да су капацитети стално попуњени.

Готово да нема недеље да у медијима не осване вест о злостављању деце. Само у последња три месеца, деца су била жртве чак десет злочина. У готово свим случајевима починиоци су особе са тешким психијатријским поремећајима.

Стручњаци оцењују да је свака карика у друштвеном ланцу заказала, од породице до надлежних служби и институција.

Занемаривање, злостављане и брутална убиства деце као да постају део наше свакодневице. У прихватилишту за ургентну заштиту кажу да су капацитети стално попуњени.

Ивана Милојевић-Ђукић из Прихватилишта за ургентну заштиту деце каже да чим отпусте једно дете на његово место дође друго.

"Сад смо у јуну отпустили троје деце и дошла су нова. Центри за социјални рад зову нас да примамо још деце, али немамо места", рекла је Ивана Милојевић-Ђукић.

Злочини над најмлађима последица су социјалних и економских превирања у прошлости на које су стручњаци годинама упозоравали. Подједнако запањује и чињеница да околина на њих скоро и да не реагује.

"Свако је заузет својим проблемима, гледа како своју муку да реши, а као продукт тога јавља се бездушност. Када се удружи очај једних и бездушност других онда нам се дешава да нам деца страдају", рекао је психијатар Оливер Видојевић.

Стручњаци критикују недовољну ефикасност рада многих институција.

Професор Весна Николић-Ристановић из Виктимолошког друштва Србије каже да, и када се пријави случај Центру за социјални рад или полицији, често је одговор социјалног радника да то дете мора да има и те какве знаке насиља и да постоји велики досије о његовим повредама да би се нешто урадило.

Многи од починилаца злочина психијатријски су случајеви. Лекари, међутим, тврде да није решење да се они држе у болници, већ да се направи систем подршке који би им омогућио лакше уклопање у друштво.

С обзиром ма то да су починиоци болесни људи, правници сматрају да нису у праву ни они који траже смртну казну за такве случајеве.

"Њима се и иначе та казна, чак и да имамо ту казну, не би могла изрећи. Они би добили меру која би могла да траје доживотно, дакле лечење у психијатријској установи док се човек не излечи, а ако се никад не излечи, онда остаје у установи тако да та казна не би ништа битно ни решила", рекао је професор Правног факулета у Београду Милан Скулић.

Према постојећем закону у зависности од тежине дела, насиље над децом кажњава се од 15 година затвора па навише. За убиство, добија се казна од 30 до 40 година затвора.

Број коментара 7

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 01. новембар 2024.
18° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи