Казна јефтинија од таксе

Више од 80 одсто чамаца и 90 одсто сплавова у Србији није регистровано. Главни разлог за то је чињеница да се прво плаћа регистрација, а потом високе таксе, у милионским износима, које, по разним основама, наплаћује неколико министарстава.

Уместо да за редовну годишњу регистацију издвоје између 200 и 300 хиљада динара, власници нерегистрованих чамаца и сплавова углавном плаћају казне, код судије за прекршаје, од само 5.000 динара.

Удружење сплавара је више пута покушавало да се реши отворено питање високих такси, али без успеха. Од 200 чланова тог удужења, само њих пет-шест је обновило регистацију ове године јер сплав од 500 квадрата на Сави, власника годишње кошта невероватних 50.000 евра.

"Претпостављам да би одзив људи који би платили те таксе био сигурно пет пута већи него сада, ако би те таксе биле нормалне. Ове таксе су у милионским износима и стварно је нереално да то можемо да платимо", сматра Бранислав Симовић из Удружења сплавара "Река".

Када је пре две године уведена такса, наутичари су критиковали висину накнаде за пловила. Подсећали су да користе пловило само два до три месеца, а плаћају за целу годину, да тарифе не одговарају реалности, али и да су нелогичне.

Држава на губитку

За чамац дуг седам метара, на пример, и за онај шест метара дужи, који коштају 30, односно 230 хиљада евра, плаћа се иста такса.

"Држава почиње сада да губи, пошто су корисници почели нагло да исписују своје чамце из наше капетаније и да региструју у другим капетанијама, зато што су тамо таксе дупло, да не кажем пет пута мање", истиче Горан Васић, из Марине "Гога".

У Министарству за инфраструктру истичу да се решење овог проблема мора наћи.

"Жеља нам је да сви пловни објекти уђу у регистар, да се таксе плаћају на једном месту и да буду сходне условима које имају људи који сплавове корисете и који користе чамце. Мала је разлика између сплавова и чамаца, али је суштина у томе да таксе буду реалне", каже министар за инфраструктру Милутин Мркоњић.

Држава Србија губи милионе евра, јер нема приходе са река. Многи власници чамце региструју на рођаке у иностранству, посебно на оне који живе у подунавским земљама, где су таксе много мање.

Слично је било и у Хрватској, где је министар економије, после два месеца, пристао на договор и смањио таксе. Истовремено, у буџет Хрватске слило се неколико десетина милиона евра.