ДСС против кича и шунда

"Против кича и шунда", нова је иницијатива Демократске странке Србије, којом та партија тражи да држава опорезује ријалити шоу-програме, турбо-фолк и све спорне садржаје у медијима. Идеја је да се тако дође до новца за улагања у културу. Део стручне јавности, међутим, сматра да би то било контрапродуктивно.

У Републичкој радиодифузној агенцији залажу се за веће новчане казне непослушним емитерима.

Србија нема новца за културу, док поједини медији зарађују милионе евра на срамним ријалити шоу-програмима и турбо фолк хитовима који уништавају укус омладине, оцењује ДСС.

У 18 тачака програмских начела за спровођење културне политике Србије залажу се да се, уместо забрана, опорезују кич и шунд.

"У случају да се спроведе идеја о опорезивању, тај новац би требало да буде усмерен у фондове за развој друге врсте уметности, друге врсте музике, елитне музике и оне популарне културе која је близу уметности. Значи, била би вишеструка корист, јер би се подстицали млади ствараоци, који, заиста, живе у социјално јако лошој позицији", каже Слађана Милошевић, председница Градског одбора за културу ДСС-а.

Због последица спорних емисија, забринута је и Мерима Његомир. Није за опорезивање кича и шунда, јер тврди да слична мера седамдесетих, када је посебна комисија одређивала шта спада у те категорије, није имала ефекта.

"Онда су, чак, људи више куповали да виде шта је шунд. Да ли је финансијски ефекат од тога био велики и да ли се он усмерио на право место, то нисам сигурна и не знам", каже Мерима Његомир, одговорни уредник народних редакција Музичке продукције РТС-а и ПГП РТС-а.

У Музичкој продукцији ПГП РТС-а тврде да мањкавост културе прво треба исправљати на радију, при чему би посебна комисија одредила која песма може у етар.

Мерима Његомир подсећа да, када од Београда кренете према Нишу, поред сваког места се укључује нека нова локална радио-станица, која емитује снимке са свадби и весеља.

"Инсистирам и залажем се за то да се, пре свега, упре прстом на радио-станице, на локална радио-станице, јер и они морају да поштују нека правила", каже Мерима Његомир.

"Проблем је у томе што ми нисмо регулисали тржиште у индустрији културе и што не постоји исправна конкуренција, већ монопол у коме доминира производња кича", сматра Слађана Милошевић.

РРА тражи ефикасније кажњавање 

Републичка радиодифузна агенција, која 24 часа надзире националне емитере, тражи овлашћење да одмах финансијски кажњава за емисије у којима се псује, физички обрачунава и пева лоша музика.

Горан Караџић, заменик председника Савета РРА, тврди да сам регулатор изриче не мале финансијске санкције, да оне за поновљен прекшај буду дупло веће и да имају једну прогресију у случајевима да се континуирано крши закон. 

"Ми у овом тренутку имамо могућност да подносимо прекршајну пријаву против емитера, кад утврдимо да је закон прекршен, али то није баш најбољи систем. Судови су оптерећени великим бројем предмета и док дође на ред неко кажњавање оних против којих смо поднели прекршајну пријаву, прође неколико месеци", каже Караџић.

У Босни и Херцеговини, почетна казна за кршење медијских кодекса и Закона о информисању и радиодифузији креће се у зависности од спорног садржаја, од 15.000 до 30.000 евра. РРА за септембар најављује предлог нових закона, за које верује да ће поправити стање у култури.