Помоћ пацијентима на дијализи

Донедавно су само имућни, од 4.200 особа који су на дијализи у Србији, могли себи да приуште одлазак на одмор у иностранство, јер су тамо сами плаћали дијализу која дневно кошта и по неколико стотина евра.

Убудуће ће, међутим, пацијентима који путују у иностранство део трошкова дијализе бити плаћен из државне касе.

Више од 15 година Видосав Танасковић из Београда има хроничну бубрежну болест, а већ девет година је на дијализи. Од када се разболео, никада није путовао у иностранство.

Основни проблем је цена дијализе. У земљама Западне Европе је од 300 евра и навише, а у Србији је стотинак евра. У југоисточној Европи је до 200 евра.

Видосав Танасковић рекао је да се, пре две године, преко грчког конзула распитивао за неко место на Халкидикију где би могла да му буде урађена дијализа и да је добио најповољнију понуду од 155 евра.

"У том тренутку није било никакве одлуке о рефундацији, значи ја бих за 15 дана морао да имам четири до пет дијализа, што је око 700 евра, не рачунајући трошкове аранжмана. Било је много, па смо одустали", навео је Танасковић.

Једна дијализа кошта 145 евра у Црној Гори, 190 у Хрватској, око 240 у Немачкој и Аустрији, више од 300 у Француској, а оболели од хроничне бубрежне слабости на дијализу иду три пута недељно.

Однедавно, Републички завод за здравствено осигурање сноси део трошкова дијализе, током привременог боравка осигураника у иностранству, и то до износа који би био плаћен да се дијализа обавља у Србији - што је око 100 евра.

"Везаност за једно исто место цео живот, три пута недељно, мора да даје једну депресивну ноту. Поготово за људе који су навикли да буду мобилни, да путују", навела је докторка Нада Димковић из КБЦ "Звездара".

Како је истакла, у тим ситуацијама је значајно да се практикује оно што се у свету зове "холидеј дијализа" и дијалализу за време годишњих одмора, мало да изађу из свакодневног миљеа, што има позитиван ефекат на те људе.

Путовање уз договор са лекаром

Свако путовање, сматрају стручњаци, пацијенти на дијалализи морају да планирају у договору са својим лекаром.

"За нас је важно да је то сигурна установа. Данас има доста приватних дијализних центара, па волимо да знамо где они иду. Поготово је важно да ли раздвајају хепатитис позитивне и негативне болеснике", рекла је Димковићева.

Како је навела, било је ситуација да су се пацијенти који су доста путовали вратили са хепатитисом Б и Ц.

Да би остварио то право, осигураник који се налази на хемодијализи у кућним условима, 30 дана пре одласка у иностранство, мора писмом да обавести матичну филијалу о термину и дужини боравка у иностранству.

А осигураник који се налази на хемодијализи у здравственој установи, осим матичне филијале, мора да обавести и ту установу.