Профит из отпада

Док се у Јапану рециклира више од 90 одсто производа, у Европској унији око 60 одсто, у Србији се рециклира мање од десет одсто.

Проблем је и организовано прикупљање отпада, недостатак постројења за рециклажу, посебно за уништавање опасног отпада.

Међутим, постојећа законска решења и пример неких компанија показују да, организованом бригом о отпаду, не само да може са се заштити животна средина, већ може и добро да се заради.

Стари компјутери, мобилни телефони, телевизори донедавно су завршавали на сметлиштима, али сада у Србији већ постоје три рециклажна центра за прераду електричног и електронског отпада.

Оно што не може код нас да се преради извози се. "БИС рециклажни центар" после четири године сакупљања извезла је прве количине у Сингапур.

"Потребно је пуно електронског отпада да би генерисали да би извадили ову количину штампних плоча, меморија и процесора која се овде налазе али дошли смо до момента када имамо спремну количину која је интересантна овлашћеном рециклажном центру из Сингапура и која наравно има своју вредност", каже Божидар Поткоњак из, "БИС Рециклажног центра" у Омољици.

"То пуно за нас значи, како из разлога што преузимамо нашу пуну законску обавезу у смислу чишћења отпада из Србије, тако и по питању остваривања прихода директног из извоза", наводи Поткоњак.

Уносна грана индустрије

Један од највећих проблема је такозвани историјски отпад, како се назива отпад који је деценијама скупљан у кругу фабрика које немају средстава да га уклоне.

Држава је платила уклањање отпадних боја из круга крагујевачке "Заставе".

"Ово је двадесетогодишњи отпад, ми смо упаковали на лицу места довезли га овде и извоз је у току за уништавање које се врши у Бечу", каже Миодраг Митровић из "Митеко" компаније за извоз опасног отпада.

"Сваки отпад се може извозити и плаћати услуга збрињавања, или наплаћивати. Не видим велики проблем у техничком технолошком и организационом смислу, највећи проблем видим у главама људи, да се подигне свест о управљању отпадом", наглашава Митровић.

За сада у Србији не постоји ниједно постројење за уништавање опасног отпада, који се извози у Аустрију, Немачку и Швајцарску где се прерађује или уништава.

Мали је број предузећа која се баве рециклажом, а и сакупљање отпада је неорганизовано.

"Отпад у суштини има своју вредност, може да се валоризује", каже Александар Весић, помоћник министра за заштиту животне средине, нагласивши да ће се преко Фонда за заштиту животне средине давати субвенције за развој рециклажне и сакупљачке индустрије.

Весић каже да се тако отпад у Србији може искористити за отварање нових радних места и делимично за излазак из кризе.

У Министарству екологије најављују оснивање берзе секундарних сировина које ће се прво нудити домаћим прерађивачима, па тек ако они нису заинтересовани, извозиће се.