Времеплов (14.7.2010)

На данашњи дан 1904. рођен је Исак Башевис Сингер, књижевник, нобеловац. Сингер je  добитник Нобелове награде за књижевност 1978., чија су дела инспирисана традицијом и фолклором Јевреја у Источној Европи, прецизније Галицији. Ова област је историјски припадала Пољској, са честим менама кроз историју. Данас је подељена између Пољске и Украјине. Јеврејска заједница у тој области имала је бројне специфичности - и оне су најчешћа тема његових дела. Преселио се у САД 1935. Дела: романи "Сатана у Горају", "Москатови", "Мађионичар из Лублина", "Роб", "Имање", "Посед", "Непријатељи: љубавна прича", "Шоша", збирке прича "Гимпел луда", "Спиноза из Пијачне улице", "Кратки петак", "Сеанса и друге приче", "Страсти", "Стара љубав", мемоарске књиге "У судници мог оца", "Дечак у трагању за Богом", "Младић у трагању за љубављу", "Изгубљен у Америци".

Године 1918. рођен је Ингмар Бергман, шведски позоришни, филмски, радио и ТВ редитељ, добитник  "Оскар"-а. Ингмар Бергман је после студија на Универзитету у Стокхолму био помоћник директора Краљевске опере у Стокхолму, а затим директор неколико позоришта. Режирао је у Малмеу, Стокхолму, Гетеборгу, Лондону, Копенхагену, Ослу. У својој дугој стваралачкој каријери остварио је преко 50 дугометражних играних филмова, међу којима и неколико ремек - дела седме уметности: "Осмеси летње ноћи", "Седми печат", "Дивље јагоде",  "Девичански извор", "Страст", "Додир", "Чаробна фрула", "Змијско јаје", "Фани и Александар"...У њима Бергман успева да споји филозофска медитирања о смислу егзистенције уопште, са до савршенства изнијансираним бриљантним филмским језиком. За свој уметнички рад награђен је са три "Оскар"-а.

1789.- Почела Француска буржоаска револуција - пад Бастиље

1808.- Успоном на Мон Блан Францускиња Мари Паради постала прва жена која је освојила највиши европски врх

1857.- Рођен Хенрик Понтопидан, дански књижевник, нобеловац (Фредериција, 14. 07. 1857 - Копенхаген, 21. 08. 1943)

1865.- Освојен алпски врх Матерхорн

1887.- Умро Алфред Круп, немачки индустријалац (Есен, 26. 04. 1812 - Есен, 14. 07. 1887)

1889.- Основана Друга интернационала

1889.- Рођен др Анте Павелић, хрватски политичар, усташки поглавник, први председник Владе  Независне Државе Хрватске, ратни злочинац (Брадина, 14. 07. 1889 - Мадрид, 28. 12. 1959)

1902.- Основана "Просвјета", српско културно - просветно друштво у Сарајеву

1913.- Рођен Џералд Форд, политичар и државник, председник САД (Омаха, 14. 07. 1913 - Ранч Мираж, 26. 12. 2006)

1920.- Рођен Раденко Мишевић, сликар, професор и декан Факултета ликовних уметности у  Београду
(Рогатица, 14. 07. 1920 - Београд, 15. 02. 1995)

1923.- Рођен Божидар Продановић, сликар,професор Факултета ликовних уметности у Београду (Прањани, 14. 07. 1923 - Београд, 24. 01. 2006)

1927.- Рођен Петар Оторанов, фоторепортер (Кикинда, 14. 07. 1927 - Београд, 15. 01. 1997)

1930.- Рођен Драгољуб Мићуновић, професор Филозофског факултета у Београду, политичар и државник, председник Скупштине СРЈ, председник Скупштине Србије и Црне Горе, председник Политичког савета Демократске странке (Скопље, 14. 07. 1930)

1945.- Рођен Павле Милић, руководилац ПЈ Програмске службе ТВ Београд (Београд, 14. 07. 1945 - Београд, 16. 05. 2007)

1954.- Умро Хасинто Бенавенте, шпански књижевник, нобеловац (Мадрид, 12. 08. 1866 - Мадрид, 14. 07. 1954)

1957.- Рођена Љиљана Тица, манекенка и глумица (Земун, 14. 07. 1957)

1965.- Умро Павле Бељански, дипломата и колекционар (Велико Градиште, 19. 06. 1892 - Београд, 14. 07. 1965)

2004.- Умро проф. др Гавро Перазић, генерал, професор Правног факултета у Подгорици, академик (Годиње, 27. 02. 1923 - Београд, 14. 07. 2004)

2006.- Умро Драгомир Фелба, филмски, позоришни и ТВ глумац (Скопље, 07. 07. 1921 - Београд, 14. 07. 2006)

2008.- Умро Светислав Павловић,филмски редитељ, оснивач београдске школе документарног филма (Рогљево,   1926 - Београд, 14. 07. 2008)

2009.- Умро Дагмар Стојановић Виденовић, академски сликар - сценограф (Брно, 21. 04. 1943  - Београд, 14. 07. 2009)