среда, 14.07.2010, 07:30 -> 07:49
štampajВремеплов (14.7.2010)
Рођење књижевника и нобеловца Исака Башевиса Сингера и позоришног, филмског и ТВ редитеља Ингмара Бергмана, обележили данашњи дан кроз историју.
На данашњи дан 1904. рођен је Исак Башевис Сингер, књижевник, нобеловац. Сингер je добитник Нобелове награде за књижевност 1978., чија су дела инспирисана традицијом и фолклором Јевреја у Источној Европи, прецизније Галицији. Ова област је историјски припадала Пољској, са честим менама кроз историју. Данас је подељена између Пољске и Украјине. Јеврејска заједница у тој области имала је бројне специфичности - и оне су најчешћа тема његових дела. Преселио се у САД 1935. Дела: романи "Сатана у Горају", "Москатови", "Мађионичар из Лублина", "Роб", "Имање", "Посед", "Непријатељи: љубавна прича", "Шоша", збирке прича "Гимпел луда", "Спиноза из Пијачне улице", "Кратки петак", "Сеанса и друге приче", "Страсти", "Стара љубав", мемоарске књиге "У судници мог оца", "Дечак у трагању за Богом", "Младић у трагању за љубављу", "Изгубљен у Америци".
Године 1918. рођен је Ингмар Бергман, шведски позоришни, филмски, радио и ТВ редитељ, добитник "Оскар"-а. Ингмар Бергман је после студија на Универзитету у Стокхолму био помоћник директора Краљевске опере у Стокхолму, а затим директор неколико позоришта. Режирао је у Малмеу, Стокхолму, Гетеборгу, Лондону, Копенхагену, Ослу. У својој дугој стваралачкој каријери остварио је преко 50 дугометражних играних филмова, међу којима и неколико ремек - дела седме уметности: "Осмеси летње ноћи", "Седми печат", "Дивље јагоде", "Девичански извор", "Страст", "Додир", "Чаробна фрула", "Змијско јаје", "Фани и Александар"...У њима Бергман успева да споји филозофска медитирања о смислу егзистенције уопште, са до савршенства изнијансираним бриљантним филмским језиком. За свој уметнички рад награђен је са три "Оскар"-а.
1789.- Почела Француска буржоаска револуција - пад Бастиље
1808.- Успоном на Мон Блан Францускиња Мари Паради постала прва жена која је освојила највиши европски врх
1857.- Рођен Хенрик Понтопидан, дански књижевник, нобеловац (Фредериција, 14. 07. 1857 - Копенхаген, 21. 08. 1943)
1865.- Освојен алпски врх Матерхорн
1887.- Умро Алфред Круп, немачки индустријалац (Есен, 26. 04. 1812 - Есен, 14. 07. 1887)
1889.- Основана Друга интернационала
1889.- Рођен др Анте Павелић, хрватски политичар, усташки поглавник, први председник Владе Независне Државе Хрватске, ратни злочинац (Брадина, 14. 07. 1889 - Мадрид, 28. 12. 1959)
1902.- Основана "Просвјета", српско културно - просветно друштво у Сарајеву
1913.- Рођен Џералд Форд, политичар и државник, председник САД (Омаха, 14. 07. 1913 - Ранч Мираж, 26. 12. 2006)
1920.- Рођен Раденко Мишевић, сликар, професор и декан Факултета ликовних уметности у Београду
(Рогатица, 14. 07. 1920 - Београд, 15. 02. 1995)
1923.- Рођен Божидар Продановић, сликар,професор Факултета ликовних уметности у Београду (Прањани, 14. 07. 1923 - Београд, 24. 01. 2006)
1927.- Рођен Петар Оторанов, фоторепортер (Кикинда, 14. 07. 1927 - Београд, 15. 01. 1997)
1930.- Рођен Драгољуб Мићуновић, професор Филозофског факултета у Београду, политичар и државник, председник Скупштине СРЈ, председник Скупштине Србије и Црне Горе, председник Политичког савета Демократске странке (Скопље, 14. 07. 1930)
1945.- Рођен Павле Милић, руководилац ПЈ Програмске службе ТВ Београд (Београд, 14. 07. 1945 - Београд, 16. 05. 2007)
1954.- Умро Хасинто Бенавенте, шпански књижевник, нобеловац (Мадрид, 12. 08. 1866 - Мадрид, 14. 07. 1954)
1957.- Рођена Љиљана Тица, манекенка и глумица (Земун, 14. 07. 1957)
1965.- Умро Павле Бељански, дипломата и колекционар (Велико Градиште, 19. 06. 1892 - Београд, 14. 07. 1965)
2004.- Умро проф. др Гавро Перазић, генерал, професор Правног факултета у Подгорици, академик (Годиње, 27. 02. 1923 - Београд, 14. 07. 2004)
2006.- Умро Драгомир Фелба, филмски, позоришни и ТВ глумац (Скопље, 07. 07. 1921 - Београд, 14. 07. 2006)
2008.- Умро Светислав Павловић,филмски редитељ, оснивач београдске школе документарног филма (Рогљево, 1926 - Београд, 14. 07. 2008)
2009.- Умро Дагмар Стојановић Виденовић, академски сликар - сценограф (Брно, 21. 04. 1943 - Београд, 14. 07. 2009)
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар