Времеплов (12.7.2010)

На данашњи дан 100. година п. н. е. рођен је римски војсковођа, писац и државник Гај Јулије Цезар, једна од најмаркантнијих личности античке историје. Републикански завереници убили су га 44. године п.н.е. на дан мартовских ида, али тиме нису успели да спасу републику што је био њихов циљ. У почетку каријере био је присталица странке популиста, римских републиканских демократа, уз чију је помоћ 68. почео да се пење лествицама моћи, поставши квестор, затим едил, претор и проконзул у Шпанији. Амбициозан и безобзиран, окренуо је леђа популистима и 60. склопио је Први тријумвират о подели власти с Гнејем Помпејем и Марком Лицинијем Красом. Војнички се прославио освајањем Галије (данашња Француска и Белгија). После Красове смрти ушао је војском на територију Рима - за прелазак граничне речице Рубикон везује се знаменита његова изјава: "Коцка је бачена" (на територији самог Рима нису смеле да се налазе наоружане трупе, другим речима прелазак те реке значио је грађански рат). Потукао је Помпејеве снаге 48. у бици код Фарсале у Тесалији. Припојио је Египат, из ког је довео грчког астронома Сосигена који му је помогао да реформише рачунање времена и сачини Јулијански календар. Доста је писао и био је добар стилиста, али су изгубљене његове песме и граматички спис "О аналогији". Остала дела: "Коментари о грађанском рату", "Коментари о галском рату".

Године 1884. рођен је Амадео Модиљани, италијански сликар и вајар. Модиљани је студирао у Ливорну и Фиренци, а затим одлази у Париз, где се уклапа у савремене ликовне токове тога доба. У првој фази свог стваралаштва био је под утицајем Пикаса, кубизма и црначке пластике. Ови елементи стапају се у његовом делу у пречишћен, сензибилан и особен израз. Радећи портрете и женске актове, Модиљани је стилизовао ликове у дугуљасте форме, а у колориту је примењивао тонове топлих, претежно црвенкасто - смеђих боја. Његови портрети и актови нису само зналачка ликовна достигнућа, већ зраче људском нотом и животним вибрацијама. Уз цртеже, Модиљани је радио и пластику, показујући изузетну склоност ка суптилној и продуховљеној форми.

1536. - Умро Еразмо Ротердамски, холандски хуманиста, књижевник и филозоф (Ротердам, 27. 10. 1469 - Базел, 12. 07. 1536)

1851. - Умро Луј Жак Манд Дагер, француски сликар, пионир фотографије (Кормеј, 18. 11. 1787 - Пти Бри, 12. 07. 1851)

1904. - Рођен Пабло Неруда, чилеански књижевник, нобеловац (Парална, 12. 07. 1904 - Сантјаго, 23. 09. 1973)

1936. - Основан Зоолошки врт у Београду

1937. - Рођен Бил Козби, амерички глумац - комичар (Филаделфија, 12. 07. 1937)

1938. - Умро Михаило Исаиловић, позоришни глумац и редитељ (Калафат, 15. 10. 1870 - Београд, 12. 07. 1938)

1948. - Рођен Душан Ковачевић, књижевник, сценариста и режисер (Мрђеновац, 12. 07. 1948)

1962. - Основана британска рок - група "The Roling Stones"

1964. - Умро Морис Торез, француски политичар (Нојел-Годо, 28. 04. 1900 - Јалта, 12. 07. 1964)

1984. - Умро Марко Ристић, књижевник и дипломата (Београд, 20. 06. 1902 - Београд, 12. 07. 1984)

2000. - Умро Томислав Карађорђевић, принц (Београд, 19. 01. 1928 - Опленац, 12. 07. 2000)

2001. - Умро Владимир Дапчевић, пуковник, револуционар и шпански борац (Љуботињ, 14. 06. 1917 - Брисел, 12. 07. 2001)

2002. - Умрла Едита Вајс, професор Факултета политичких наука у Београду, научни саветник Института за међународну политику и привреду (      - Београд, 12. 07. 2002)

2003. - Умро Бени Картер, амерички џез - саксофониста и композитор (Њујорк, 08. 08. 1907 - Лос Анђелес, 12. 07. 2003)

2003. - Отворен Музеј шљивовице у Рибници код Мионице

2004. - Умро Зоран Божиновић, гитариста и певач (Београд, 05. 10. 1952 - Београд, 12. 07. 2004)         

2008. - Умрла Љиљана Стојимировић, одбојкашица Црвене звезде, репрезентативка  (Крушевица, 07. 11. 1955 - Нови Зеланд, 12. 07. 2008)