Вода плави домаћинства и оранице

Јака киша донела је велике невоље становницима села крушевачке општине. Потоци и реке вратили су се у корита, али је у селима Глободере и Мачковац и даље под водом око стотину кућа из којих је евакуисано око 300 особа. Водена бујица оштетила је усеве на око хиљаду хектара.

Склоњена је и стока, а током ноћи мештани су из поплављених кућа спасавали покућство. Под водом су и њиве и баште, а бујица је била толико јака да су мештани морали да склањају или да везују пољопривредне машине за бетонске стубове и стабла.

Бујица је уништила неколико сеоских путева и мостова. Саобраћај је успостављен на магистралном путу Крушевац-Краљево.

После обиласка поплављених подручија у тој општини, начелник сектора МУП-а за ванредне ситуације Предраг Марић рекао је да се стање у тим местима враћа у нормалу, а да сада комисија града Крушевца треба да процени штету.

"У овом тренутку људи су на терену и утврђују колика је штета, процењује се да је око 2.000 хектара обрадивих површина под водом и око 65 објеката, али висину штете и прецизније податке изнеће комисија", рекао је Марић.

Према процедури, када се утврди висина штете, ти подаци ће се проследити комисији Владе Србије за накнаду штете која на бази тако прикупљених података одређује висину средстава потребних да се штета санира, објаснио је Марић.

Услед великих падавина и високог нивоа подземних вода, у кикиндској општини проглашено је ванредно стање, а штета се још пописује.

Процењује се да ће принос усева бити смањен од 30 до 60 одсто. Локална власт очекује помоћ од републике.

Привредника Душан Шибула рекао је да је стање доста забрињавајуће, односно да ће приход бити упола мањи.

Љубан Средић из Комисије за елементарне непогоде каже да је после мајских киша највише угрожено подручје општина Рајско Село и Нови Козавац.

Владо Крејић из Скупштине општине Кикинда апелује на грађане да окопају канале и да не чекају багере, већ да све што могу ураде сами.

Поново поплаве у лозничком крају

Због обилне кише дошло је до поновног изливања река и потока у лозничком крају, па је у Лешници евакуисано десетак домаћинстава, а водостај Јадра у доњем току се и даље повећава.

Начелник Градског штаба цивилне заштите Петар Катањић је рекао да је у Јелаву, код моста преко Јадра, у 13 сати водостај износио 253 сантиметра, 10 сантиметара изнад нивоа који је ту измерен сат раније.

Због надолазеће воде у Лешници је, у насељу поред силоса, прошле ноћи евакисано десетак домаћинства чије су куће поплављене, док је у Козјаку, због изливања Криваје, под водом осам стамабених обеката, пут према Текеришу, здравствена амбуланта и школа, навео је Катанић.

У последња 24 сата у Лозници је пало 32,2 литра кише по квадратном метру.

Ванредне одбране од поплава на Убу

Општински штаб за борбу против елементарних непогода на Убу прогасио је данас мере ванредних одбрана од поплава.

Како је агенцији Бета рекао начелник тог штаба Бранислав Сарић, ниво реке Убаче је растао брзином до 13 сантиметара на сат, што је брже него претходних дана када је водостај био највиши од како се мери.

Убача се већ излила у селима Памбуковица, Ццучуге, Докмир и Звиздар, па су багери отворили насипе да вишак воде испусте у рибњак у Докмиру.

У међувремену, из села Новаци јављено је да убрзано расте и ниво реке Тамнаве, па су угрожена и села Совљак, Таково, Врело и Црвена Јабука.

Изгубљени род диже цене

Секратар Одбора за пољопривреду Привредне коморе Србије Милан Простран рекао је да је у току поплава посебно страдало воће, али је највећа брига страдање жетви јечма и пшенице.

На питање како ће то умањење приноса утицати на цене пољопривредних производа, Простран је рекао да ће се вероватно кроз цене компензовати изгубљени род.

Секратар Одбора за пољопривреду ПКС рекао је да тренутно нема процене штете и додао да постоји и обавеза локалних самоуоправа да се са својим проценама штете обрате Министарству за национални инвестициони план, које ће све то сакупити и изаћи пред Владу са одређеним мерама.

Према речима Пространа, најава Министарства да ће помоћи пољопривредницима тако што ће их ослободити плаћања водопривредних накнада и закупа државног земљишта и да ће покушати да исплати субвенције и регресе до краја јула само је једна интервентна мера која ће ублажити последице, али оне, како каже Простран, не покривају сигурно све штете које су настале.

Да би се спречиле такве ситуације, морају се уредити сви системи за одводњавање и уложити велика средства, рекао је Простран.

"Сва ова несрећа коју носи временска непогода, велике воде, па и олује и градови треба решавати кроз осигурање усева. Држава даје, Министарство пољопривреде помаже читаву акцију, али очигледно да наши фармери не могу да обезбеде оних 60 одсто пара које им треба за осигурање, јер држава даје 40 одсто", рекао је Простран.