За чистији Дунав 600 милиона евра

Најлепши и најразноврснији део Дунава пролази корз Србију, а делатност која је највише везана за економски развој и ту реку је туризам, истакао је потпредседник Владе Божидар Ђелић.

За решење проблема отпадних вода из Београда, које се сливају у Дунав, потребно је 600 милиона евра, изјавио је Ђелић и оценио да би Дунавска стратегија Европске уније могла да допринесе решењу тог проблема. 

Ђелић је, током обележавања Дана Дунава на броду "Златно срце", навео да тај документ ЕУ, у чијој изради и реализацији учествује и Србија, заједно са другим подунавским земљама, почива на три стуба - екологији, социјално-економском развоју и инфраструктури.

Наводећи еколошке проблеме Дунава, Ђелић је навео и да треба очистити муљ у великој акумулацији Ђердапа, оценивши да је право време да се припреме прави пројекти.

Ђелић је као веома позитивну оценио чињеницу да смо, у сарадњи са румунским колегама, успели да решимо проблем кечига, односно да успоставимо нови природни циклус њиховог размножавања, који је брана прекинула.

Када је у питању социјaлано-економски развој, циљ је да богатији покажу солидарност са сиромашнијима, указао је Ђелић и навео да постоји могућност да велики број општина предложи планове за решавање својих проблема.

Дунавска статегија односи на цео слив те реке, а не само на приобаље, односно да обухвата чак 80 општина у Србији, рекао је Ђелић, напомињући да је добро што је одлучено да се у буџету за ервопску помоћ за 2011. годину одреди 19 милиона евра за пројекте општина који су већ спремни.

Трећи стуб Дунавске стратегије подразумева инфраструктуру, а Ђелић је рекао да је Србија подунавска земља која тренутно гради највише мостова на Дунаву - мост код Бешке, Жежељев мост, који се гради пола са европским, а пола са војвођанским новцем и мост Земун-Борча, са кинеским партнерима.

Ђелић је истакао да један велики интермодални чвор треба да буде изграђен у околини Београда или у Новом Саду. Србија је добила помоћ ЕУ из претприступног фонда ИПА за израду студије о интермодалном транспорту, односно начину на који ћемо везати Коридор седам (Дунав) са паневропским Коридором 10 и са карго центром на београдском или батајничком аеродрому.

То ће афирмисати нашу земљу као незаобилазну саобрахајницу у Европи. У ту причу треба да уђе у највећа лука на Дунаву између Констанце и Беча, а на нама је да нађемо праве партнере да изградимо ту велику луку, рекао је Ђелеић.

Ђелић је најавио да ће за време "Егзита" на Дунаву, на Петроварадинској тврђави, бити одржана манифестација за младе дунавске лидере. Из сваке од 14 земаља које су укључене у израду Дунавске стратегије позвани су млади до 35 година, који су на неки начин већ укључени у развој Дунава, што ће нам омогућити да створимо мрежу контаката у свим подунавским земљама, прецизирао је министар.