Уставни суд "загушен" предметима

Уставни суд Србије са више од пет и по хиљада уставних жалби и петсто спорова нормативног карактера прети да постане институција "загушена" великим бројем предмета, упозорава Председница Уставног суда Боса Ненадић.

"Потребно је што пре променити тај закон и посебно оне одредбе чије ће измене допринети ефикаснијем и делотворнијем раду Уставног суда", рекла је Ненадићева на округлом столу о изменама Закона о Уставном суду.

Председница Уставног суда је навела да тај Суд треба да одлучује о питањима која имају уставни значај, да треба да решава најсложеније спорове и да буде последња институција пред обраћање грађана суду за људска права у Стразбуру.

На скупу на којем су учествовали експерти из Немачке и председница Уставног суда Хрватске Јасна Омејец и судије тог суда, Боса Ненадић је оценила да би поводом повреда права на суђење у разумном року заинтересовани могли да се обраћају редовним судовима, а не Уставном суду.

Маловић: Значај досадашњег рада 

Министарка правде Србије Снежана Маловић истакла је посебан значај досадашњег рада Уставног суда, с обзиром на, како је навела, тешкоће које има у последње три године.

То се пре свега, како је навела, односи на велики број предмета, рад у непотпуном саставу и недостатак техничких услова.

"Уз чињеницу да Уставни суд има 13 судија и да су предложени кандидати за још једног судију, као и да су се у међувремену побољшали и неопходни технички услови за рад, с правом можемо да очекујемо још боље резултате и даље унапређење угледа и значаја Уставног суда у Србији", рекла је Маловићева.

Према Уставу Србије, Уставни суд има 15 судија, а министарка правде је најавила и да ће Високи савет судства идуће седмице предложити још једног кандидата.

Маловићева је рекла да су се од доношења Закона о Уставном суду појавили проблеми око тумачења неких одредби и да су уочени недостаци.

Министарка је рекла да је намера да измене и допуне Закона о уставном суду буду упућене у скупштинску процедуру у септембру како би њихова примена почела почетком наредне године.

Председница Уставног суда Хрватске Јасна Омејец је рекла да се у транзиционим државама уставни судови често третирају само као још једна државна институција, да не постоји свест о томе да је уставни суд више од тога и да су симболични носиоци европске правне културе, којој се тежи.

Омејец је оценила да су измене и допуне Закона о уставном суду Србије "корак напред ка његовој бољој оперативности" и навела да Уставни суд Хрватске решава месечно у просеку 730 предмета.

На округлом столу, судија Уставног суда Србије Весна Илић-Прелић је рекла да је у пракси уочено да су недовољно уређени поступци који се односе на решавање изборних спорова, забране рада политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана и верских заједница, као и да су измене Закона прилика да се отклоне недостаци како би се омогућио делотворнији рад Уставног суда.

Она је навела да је од 1. јануара до 10. јуна ове године стигло 2.800 нових уставних жалби и да је под тим условима тешко обезбедити њихово ефикасно решавање.

Илић-Прелић је оценила и да је потребно прецизирати основе по којима уставна жалба може бити одбачена и прецизирати одредбе које се односе на правне последице у случају оправданости уставне жалбе.