Решен проблем пензија из БиХ

Српски министар рада и социјалне политике Расим Љајић и министар за цивилне послове БиХ Средоје Новић потписали су, у Београду, документ о изменама Споразума о социјалном осигурању, које подразумевају да пензије које су остварене на основу мешовитог стажа у БиХ и Србији неће више бити умањене.

"Потписивањем овог документа исправљена је техничка грешка која је ранијим уговором била предвиђена. Од данас, пензије које су остварене на основу мешовитог стажа у БиХ и Србији неће више бити умањене. То је велико достигнуће, јер је велики број пензионера и на једној и на другој страни био значајно оштећен", оценио је потпредседник српске владе Јован Кркобабић.

Љајић је појаснио да је одредба, која је сада измењена,  подразумевала да је намиривање дугова између фондова ПИО Србије и БиХ ишло на штету пензионера који су део стажа остварили у БиХ, због чега је, око 15.000 пензионера, примало пензије умањене за трећину.

"Од 1. јула, када овај измењени споразум ступа на снагу, пензионери који су део стажа остварили у БиХ, а део у Србији, примаће пун износ пензије, без умањивања за једну трећину, и ова одредба односи на око 15.000 пензионера који су део стажа остварили у БиХ", навео је Љајић.

Љајић је додао да ће се дугови који постоје између два фонда намиравати у складу са договором тих фондова, односно да после ступања на снагу новог споразума оно "неће ићи преко леђа ових 15.000 пензионера".

Министар за цивилне послове БиХ, Средоје Новић, оценио је да тај случај потврђује колико је "администрација спора, јер се шест година чекало на отклањање примећене неправде".

Првобитни Споразум о социјалном осигурању између тадашње Србије и Црне Горе и БиХ ступио је на снагу 1. јануара 2004, и њиме су се две државе обавезале да исплаћују своје пензионере.

Проблеми са хрватским и словеначким пензијама 

За више од 60.000 пензионера у Србији пензије стижу из земаља које су биле у саставу бивше Југославије. Све до потписивања појединачних споразума о социјалном осигурању, пензије им је о свом трошку исплаћивао српски пензијски фонд.

Споразум са Босном није једини који је показао недостатке. Највише примедби имају они који су део стажа остварили у Хрватској.

Председник Удружења хрватских пензионера у Србији Јово Каблар рекао је да се често не поштује оно што је прописано и да се тражи "длаку у јајету" да би оспорили исплату односно признавање стажа који је остварен радом у Хрватској.

Због немогућности да у року од шест месеци, крајем деведестих, пријаве нове адресе становања у Хрватској, њихови пензинери, који живе у Србији, остали су ускраћени за пензије од 1991. до 1995. године.

Јован Кркобабић рекао је да су разговори у току и додао је да се неће одустати од тога.

Једино споразум са Словенијом још није ступио на снагу. Да га словеначка скупштина ратификује чекало се пола године. Већ два месеца чека се да словеначка дипломатија достави документ о томе. Због тога што су словеначке пензије готово дупло веће, око 10.000 пензинера у Србији, то са нестрпљењем ишчекује.