Времеплов (10.6.2010)

Кнез Михаило Обреновић убијен је на данашњи дан 1868. године у Кошутњаку, у Београду. Србијом је владао у два наврата, од 1839. - 1842. и од 1860. - 1868. године. Порта га је 1839. године потврдила за кнеза, након смрти његовог брата Милана Обреновића. Свргнут је у буни уставобранитеља, познатој као "Вучићева буна", након чега је побегао у Земун и отад живео у емиграцији. Други пут Михаило Обреновић је дошао на престо Србије после смрти свог оца, 1860. године. На унутрашњем плану, прогонио је опозицију либералних интелектуалаца и ограничавао права савета, односно владе. Увео је установу Народне скупштине, али је она била само представничко и саветодавно тело, док је законодавну власт вршио сам кнез. Михаилове концепције везане за улогу Србије на Балкану почивају на идеји коју је његов председник владе и министар иностраних послова Илија Гарашанин изнео, 1844. године, у свом "Начертанију". Реч је о настојању да се уједине националне тежње и отпочне свеопшти рат балканских народа за рушење Отоманског царства. Убијен је у као жртва завере присталица Александра Карађорђевића.

Немачки филмски редитељ Рајнер Вернер Фасбиндер умро је 10. јуна 1982. године. Уз Вернера Херцога и Волкера Шлендорфа, припадао је групи истакнутих аутора тзв. "Новог немачког филма", шездесетих година прошлог века. Каријеру је почео као позоришни глумац и редитељ, да би касније, определивши се за филм, глумио, режирао и писао сценарија. Његов први филм био је "Градска скитница", а затим су следили: "Горке сузе Петре фон Кант","Други се зове Али","Брак Марије Браун","Лола", "Лили Марлен", "Тринаест месеци у години", као и телевизијска серија "Берлин Александерплац", епска прича о годинама настајања нацизма у Немачкој. Опростио се од филмске публике на Берлинском филмском фестивалу, 1982.године, када је за филм "Вероника Фос" добио "Златног медведа". Неколико месеци касније, нађен је мртав у свом стану у Минхену. Узроци смрти истакнутог немачког редитеља нису расветљени ни до данас.

1793.- У Паризу отворен први јавни зоолошки врт у свету

1819.- Рођен Гистав Курбе, француски сликар (Орнан, 10. 06. 1819 - Ла Тур д Пеилсу, 31. 12. 1877)

1836.- Умро Андре Мари Ампер, француски физичар и математичар, оснивач  електродинамике (Марсеј, 22. 01. 1775 - Марсеј, 10. 06. 1836)

1871.- На Цетињу штампан први часопис у Црној Гори - "Црногорка"

1871.- Умро Петар Карић, управник прве учитељске школе у Србији  (Крагујевац,    1838 -  10. 06. 1871)

1875.- Умро Јован Грчић - Миленко, књижевник (Черевић, 27. 11. 1846 - Беочин, 10. 06. 1875)

1878.- Формирана Призренска лига

1879.- Рођен Коста Абрашевић, књижевник (Охрид, 10. 06. 1879 - Шабац, 20. 01. 1898)

1915.- Рођен Сол Белоу (Соломон Белоуз), амерички књижевник, нобеловац  (Монтреал, 10. 06. 1915 - Бруклин, 05. 04. 2005)

1922.- Рођена Џуди Гарланд (Френсис Гам), америчка филмска глумица,  добитница "Оскар"-а  (Гренд Репидс, 10. 06. 1922 - Челзи, 22. 06. 1969)

1923.- Умро Пјер Лоти, француски књижевник, академик  (Рошфор, 14. 01. 1850 - Андеј, 10. 06. 1923)

1928.- Рођен Владимир Буњац, књижевник, филмски критичар и новинар Радио Београда  (Загреб, 10. 06. 1928 - Београд, 17. 02. 1999)

1930.- Рођен Бранимир Живојиновић, преводилац, професор Филолошког факултета у Београду, уредник Српске књижевне задруге (Београд, 10. 06. 1930 - Београд, 20. 08. 2007)

1931.- Рођен Стојан Цоле Дечермић, позоришни, филмски и ТВ глумац  (Дубница, 10. 06. 1931 - Београд, 15. 12. 1992)

1937.- Рођен Момчило Поповић, новинар и уредник РТБ- а (Битољ, 10. 06. 1937 - Београд, 11. 03. 2005)

1938.- Рођен Бранислав Глумац, књижевник (Смедерево, 10. 06. 1938)

1940.- Објавом рата Француској и Великој Британији, Италија ушла у Други светски рат на страни Сила осовине

1942.- Почела немачка и усташка офанзива на Козару у Другом светском рату

1945.- Рођен Даниел - Дане Корица, атлетичар, репрезентативац, професор физичке културе, генерални секретар Спортског савеза Србије (Кутина, 10. 06. 1945)

1946.- Почело суђење генералу Драгољубу-Дражи Михаиловићу пред Војним већем Врховног суда ФНРЈ (Београд, 10. 06 - 15. 07. 1946)

1948.- Основано предузеће "Слобода" у Чачку

1949.- Умрла Сигрид Унсет, данска књижевница, нобеловац (Калундборг, 20. 05. 1882 - Лилехамер, 10. 06. 1949)

1949.- Рођен Бора Дугић, фрулаш, члан Великог народног оркестра РТС-а   (Ђурђево, 10. 06. 1949)

1957.- Рођен Михајло Пантић, књижевник, књижевни критичар, уредник  књижевних часописа (Београд, 10. 06. 1957)

1964.- Рођен Винсент Перез, швајцарски филмски глумац и режисер (Лозана, 10. 06. 1964)

1967.- Умро Спенсер Трејси, амерички филмски глумац, добитник "Оскар"- а  (Милвоки, 05. 04. 1900 - Беверли Хилс, 10. 06. 1967)

1972.- Рођен др  Саша Драгин, министар заштите животне средине и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије (Сомбор, 10. 06. 1972)

1979.- Рођена Светлана Захарова, руска балерина (Лутск, 10. 06. 1979)

1999.- У Келну конституисан Пакт за стабилност Југоисточне Европе

2000.- Умро Хафез ел Асад, сиријски политичар и државник, председник Сирије  (Кардаха,    1931 - Дамаск, 10. 06. 2000)

2002.- Умро Милан Игњатовић, неуропсихијатар, професор Медицинског факултета у  Београду  (Ниш, 04. 09. 1925 - Београд, 10. 06. 2002)

2002.- Погинуо Бошко Буха, помоћник начелника Ресора јавне безбедности  МУП-а Србије (Вировитица, 30. 09. 1959 - Београд, 10. 06. 2002)

2004.- Умро Реј Чарлс, амерички блуз и џез певач (Албани, 23. 09. 1930 - Њујорк, 10. 06. 2004)                

2008.- Умро Чингиз Ајтматов,  киргиски књижевник и дипломата (Шекер, 12. 12. 1928  - Нирнберг, 10. 06. 2008)