Времеплов (6.6.2010)

Године 1799. на данашњи дан рођен је Александар Сергејевич Пушкин, руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности. Пушкин је међу првима у Русији почео да пише народним језиком и дистанцирао се од романтичарске књижевности популарне у западној Европи. Направио је стил који је мешао сатиру, романтику и драму. Децембра 1825. године у Санкт Петербургу су се одржали протести и код пуно учесника су пронађене Пушкинове песме. Иако он сам није учествовао у протестима, спалио је сав материјал за који је сматрао да може да га компромитује. 1826. Пушкин је написао петицију за пуштање на слободу и након пријема код цара Николаја пуштен је. Цар Николај је одлучио да постане цензор Пушкинових дела. Иако је добио де јуре слободу, Пушкин није добио слободу кретања и писања. 1829. године упознао је Наталију Гончареву, којом се и оженио 1831. Две године касније, Пушкин је проглашен за Камерјункера. У питању је дворски чин који се обично додељује младим аристократама. Ово је увредило Пушкина, између осталог зато што је веровао да му је тај чин додељен да би његова супруга могла да одлази на дворске балове. 1837. године Пушкин је изазвао Д'Антеса на двобој због сумње да је флертовао са његовом супругом. Први метак је опалио Д'Антес и погодио Пушкина у стомак. Овај се ухватио руком за рану и пао напред у снег. Рукама се придигао на колена, уперио пиштољ и покушао да опали. Међутим, пиштољ је био поквашен, те је Пушкин затражио да замени пиштољ, што му је и дозвољено. Опалио је, али је метак је само окрзнуо Д'Антеса. Пушкин је убрзо пренет у кревет, где је доктор покушао да му санира рану. Ипак, преминуо је два дана касније.

(Москва, 06. 06. 1799 - Петроград, 10. 02. 1837)

1896. - Одржана прва филмска пројекција у Београду. У кафани "Златни крст" на Теразијама, данашњем "Душановом граду", гости из Француске, Андре Кар и Жил Жирен, сарадници браће Лимијер, одржали су пред зачуђеним и задивљеним посетиоцима, прву филмску пројекцију у Београду. Била је то уједно прва филмска пројекција на Балкану. Овај датум Југословенска кинотека обележава као свој дан. Са више од 82 хиљаде копија филмова, Југословенска кинотека је једна од најбогатијих у свету. Сакупљени и сачувани материјал од огромног је значаја не само за домаћу и светску кинематографију, већ и за свеукупну културну баштину Србије и света.

1599. - Рођен Дијего Веласкез, шпански сликар
(Севиља, 06. 06. 1599 - Мадрид, 07. 08. 1660)

1606. - Рођен Пјер Корнеј, француски књижевник
(Руан, 06. 06. 1606 - Париз, 01. 10. 1684)

1683. - У Оксфорду отворен први јавни музеј у свету - "Ешмолиен"

1769. - Велики Бечкерек (данашњи Зрењанин) прерастао у град

1812. - Рођен Иван Александрович Гончаров, руски књижевник
(Симбирск, 06. 06. 1812 - Петроград, 27. 09. 1891)

1875. - Рођен Томас Ман, немачки књижевник, нобеловац
(Либек, 06. 06. 1875 - Цирих, 12. 08. 1955)

1883. - Почела изградња железничке станице у Београду

1888. - Умро Мита Поповић, књижевник
(Баја, 03. 07. 1841 - Будимпешта, 06. 06. 1888)

1896. - Умро Милан Јовановић - Морски, лекар и књижевник
(Јарковац, 24. 04. 1834 - Београд, 06. 06. 1896)

1899. - Рођен Бранислав Којић, архитекта, професор Архитектонског факултета у Београду, академик
(Смедерево, 06. 06. 1899 - Београд, 27. 07. 1987)

1903. - Рођен Арам Хачатуријан, грузијски  композитор
(Тбилиси, 06. 06. 1903 - Москва, 01. 05. 1978)

1906. - Рођен Немања Вурдеља, неуропсихијатар, професор Медицинског факултета у Новом Саду.
(Личко Петрово Село, 06. 06. 1906- Нови Сад, 25. 05. 2004)

1915. - Рођена Дивна Ђоковић, позоришна глумица, педагог  и оперска  певачица
(Ливно, 06. 06. 1915 - Београд, 14. 01. 2005)

1924. -  Рођен Војислав Кораћ, архитекта, историчар уметности, академик
(Дебело Брдо, 06. 06. 1924)

1928. - Рођена Ксенија Јовановић, позоришна, филмска и ТВ глумица
(Сарајево, 06. 06. 1928)

1944. - Почела операција "Оверлорд" - искрцавање англо - америчких трупа у Нормандији у Другом светском рату

1946. - Умро Герхард Хауптман, немачки књижевник, нобеловац
(Оберсалцбрун, 11. 09. 1862 - Агнетендорф, 06. 06. 1946)

1948. - Умро Луј Лимијер, француски научник, са братом Огистом творац прве филмске камере(Безансон, 05. 10. 1864 - Бандол, 06. 06. 1948)

1956. - Рођен Бјерн Борг, шведски тенисер
(Седертаље, 06. 06. 1956)

1961. - Умро Карл Густав Јунг, швајцарски психолог и психијатар

(Кесвил, 26. 07. 1875 - Киснахт, 06. 06. 1961)

1973. - Умрла Рајка Боројевић, књижевница, оснивач "Драгачевске задруге"
(Пјешивац, 21. 05. 1913 - Београд, 06. 06. 1973)

1976. - Рођен Владо Георгиев, музичар
(Дубровник, 06. 06. 1976)

2005. - Умро Драгомир Попноваков, књижевник и библиотекар Матице српске
(Турија, 1938 - Чуруг, 06. 06. 2005)

2005. - Умрла Ен Бенкрофт (Ана Марија Италијано), америчка филмска глумица, добитница "Оскара"

(Њујорк, 17. 09. 1931 - Њујорк, 06. 06. 2005)

2008. - Умрла Вера Лубарда, сликарка, супруга сликара Петра Лубарде
( - Београд, 06. 06. 2008)

2009. - Умро Зоран Пурешевић, дипл. политиколог, новинар, главни уредник ТВ Шабац, директор ИП "Глас Подриња", оснивач "Шабачке ревије"
 (Доње Црниљево, - Београд, 06. 06. 2009)