Нови образовни профили у школама

Према процени Националне службе за запошљавање понуда образовних профила на тржишту рада одавно није била богатија.

У школски систем уведено је 60 нових смерова, док поједини стари образовни профили за којима, нажалост, нема потребе на тржишту рада, и даље постоје.

Трећина укупног броја незапослених у Србији, кажу стручњаци, последица је раскорак између реалних потреба тржишта рада и уписне политике средњих школа.

У појединим школама је прави сусрет прошлости и будућности. С једне стране, на пример, постоји смер за обућара, а са друге потпуно нов образовни профил, дизајнер коже.

Ђаци са првог смера настављају породичан посао или ће завршити као продавци у бутику, док деца са дизајнерског смера имају већа очекивања.

"Било би добро да је кожарска и текстилна индустрија у нашој земљи развијенија и да се ова деца која се толико труде и имају талента и запосле", рекла је Божана Вуковић из Техничке школе за дизајн коже.

Дуплирање већ постојећих струка

Увођење нових образовних профила довело је до уситњавања и дуплирања већ постојећих струка, кажу у Националној служби за запошљавање.

Тако на пример, постоји техничар хортикултуре али и пејзажне архитектуре, извођач грађевинских радова и кровопокривач, а од некадашњег економисте, настао је банкарски службеник, пословни секретар, или службеник у осигурању.

Драган Ђукић из Националне службе за запошљавање рекла је да је боље ићи на шире образовне профиле, а да у завршним годинама ученици добију ужу специјализацију, јер када дођу на тржиште рада они могу лакше да се преквалификују.

Стручњаци кажу да школе нису уводиле образовне профиле према захтевима тржишта већ су их прилагођавале својим интерним потребама.

Професор Филозофског факултета Драгица Павловић каже да су приоритет квалитетни кадрови у школама и разноликост занимања које школе могу да понуде ђацима, а не само занимања која  тренутно нуде могућност запошљавања. 

У свету се већ праве листе занимања будућности. Међу њима су програмери робота, аналитичари болести и инжењери климатских промена.