Времеплов (15.4.2010)

На данашњи дан 1912. године потпнуо је прекоокеански брод Титаник. Године 1452. рођен италијански сликар и Вајар Леонардо да Винчи. Прве југословенске позоришне игре "Стеријино позорје" почеле 1956. године.

Британски прекоокеански брод "Титаник" потонуо је на данашњи дан 1912. године. Био је у власништву компаније "Вајт Стар Лајн". "Титаник" је био највећи путнички брод на свету у то доба. У току првог путовања, брод је ударио о ледени брег, а два сата и 40 минута касније је потонуо. У несрећи је погинуло 1.517 људи што је једна од највећих поморских катастрофа икада.

Године 1452. на данашњи дан рођен је Леонардо да Винчи, италијански сликар, вајар и градитељ. Да Винчи је био један од најистакнутијих умова ренесансе који је спојио средњовековно енциклопедијско знање са егзактном модерном методом опажања. Сликарство је учио код Верокија, насликавши на његовом "Крштењу Христовом" анђела који клечи. Следиле су затим: недовршене композиције "Поклоњење краљева" и "Свети Јероним", слике "Богородица у пећини" и зидна слика "Последња вечера", прво монументално дело високе ренесансе, у коме су савршено повезани ликови у покрету, с изразом драматског узбуђења. Леонардовом фирентинском раздобљу припада портрет "Мона Лизе Ђоконде", а у другом, миланском периоду настале су слике "Света Ана с Богородицом и Исусом" и "Свети Јован Крститељ". Од Леонардових вајарских радова није сачуван ниједан, па се о њиховом изгледу може судити само по цртежима и студијама. Као градитељ, Леонардо је изводио инжењерске, регулационе и фортификационе радове и стварао урбанистичке основе и планове за идеалне градове будућности. Подручје његових научних истраживања обухвата још и математику, физику, механику и анатомију, а у науци о уметности главно дело му је "Трактат о сликарству", које садржи његова запажања, закључке и поуке о сликању.

Данашњи дан кроз историју обележио је почетак Прве југословенске позоришне игре "Стеријино позорје". У част обележавања 150 година рођења и 100 година смрти комедиографа Јована Стерије Поповића, Нови Сад је од 15 - 29. априла био домаћин 12 најбољих драмских и оперских ансамбала из читаве Југославије. На програму су биле представе: "Родољупци","Кир-
Јања","Покондирена тиква"," Скендербег", "Глорија", "Корени", "У агонији", "Слуге", опера "Кнез Иво од Семберије" и балет "Лицитарско срце" Крешимира Барановића. Награду за најбољу представу Игара добили су "Родољупци" у режији Мате Милошевића и извођењу Југословенског драмског позоришта. За режију Кир - Јање награђен је Бранко Гавела, а за најбоља глумачка остварења: Милан Ајваз, Перо Квргић, Радомир Плаовић, Љубица Раваси и Виктор Старчић.

На данашњи дан 1930 године рођен је Живојин Павловић, књижевник и редитељ, професор Факултета драмских уметности у Београду. Павловић је завршио Академију примењених уметности. Радио је на филму од 1959. године аматерски, а професионално му се посветио 1962. године. Његови најпознатији филмови су: "Повратак", "Буђење пацова", "Кад будем мртав и бео", "Задах тела" и "Довиђења у следећем рату". Аутор је збирке приповедака "Кривудава река" и "Две вечери у јесен", као и романа: "Лутке", "Задах тела", "Зид смрти", "Лапот" и "Долап". Прозним циклусом "Дивљи ветар", састављеним од десетак романа и великог броја приповедака, Живојин Павловић је остварио својеврсну књижевну сагу о српској историјској судбини. Овај пројекат један је од најамбициознијих и најобимнијих у српској књижевности. 

1707. - Рођен Леонард Ојлер, швајцарски математичар, физичар и астроном
(Басек, 15. 04. 1707 - Петроград, 18. 09. 1783)

1764. - Умрла Жан Антоанет Помпадур, маркиза, љубавница краља Луја XV и мецена
француских уметника и филозофа
(Париз, 29. 12. 1721 - Версај, 15. 04. 1764)

1765. - Умро Михаил Васиљевич Ломоносов, руски научник, физикохемичар, песник, аутор прве граматике руског језика и енциклопедиста
(Денисовка, 19. 11. 1711 - Петроград, 15. 04. 1765)

1800. - Рођен Џемс Кларк Рос, енглески поларни истраживач, одредио северни магнетни пол
(Лондон, 15. 04. 1800 - Ајлсбери, 03. 04. 1862)

1811. - Рођена Катарина Ивановић, прва жена- сликар у Србији
(Веспим, 15. 04. 1811 - Секешфехервар, 12. 09. 1882)

1812. - Рођен Пјер Теодор Русо, француски сликар
(Париз, 15. 04. 1812 - Барбизон, 22. 12. 1867)

1833. - Рођен Михајло Полит-Десанчић, правник, писац и политичар
(Нови Сад, 15. 04. 1833 - Темишвар, 30. 03. 1920)

1843. - Рођен Хенри Џејмс, амерички књижевник
(Њујорк. 15. 04. 1843 - Челзи, 28. 02. 1916)

1865. - Убијен Абрахам Линколн, амерички политичар и државник, председник САД
(Хоџенвил, 12. 02. 1809 - Вашингтон, 15. 04. 1865)

1866. - Донет први Закон о рударству Србије

1913. - Рођен Танасије Младеновић, књижевник и преводилац
(Сараорци, 15. 04. 1913 - Београд, 13. 01. 2003)

1913. - Рођен Ерих Кош, књижевник и преводилац, академик
(Сарајево, 15. 04. 1913)

1920. - Основана Комунистичка партија Шпаније

1923. - Почела употреба инсулина у лечењу шећерне болести

1923. - Рођен Никита Иљич Толстој, лингвиста, праунук Лава Толстоја
(Вршац, 15. 04. 1923 - Москва, 27. 06. 1995)

1926. - Рођен Павле Угринов (Василије Поповић), књижевник, позоришни и ТВ редитељ, уредник и драматург Радио Београда, уредник Драмског и серијског програма ТВ Београд,
академик
(Мол, 15. 04. 1926 - Београд, 23. 06. 2007)

1928. - Рођен Миленко Маричић, позоришни и ТВ редитељ
(Нови Винодолски, 15. 04. 1928 - Београд, 08. 10. 2002)

1936. - Рођен Љубомир Денковић, вајар, професор Академије уметности у Новом Саду
(Љаник, 15. 04. 1936)

1941. - Краљ Петар II Карађорђевић и влада Краљевине Југославије напустили земљу у
Другом светском рату

1944. - Рођена Душица Жегарац, позоришна, филмска и ТВ глумица
(Београд, 15. 04. 1944)

1945. - Рођен Милисав Савић, књижевник, уредник "Књижевности", "Књижевних новина" и
"Просвете", професор Универзитета у Новом Пазару
(Власово, 15. 04. 1945)

1959. - Штампан први број часописа "Багдала" у Крушевцу

1959. - Рођена Ема Томпсон, енглеска позоришна и филмска глумица
(Падмингтон, 15. 04. 1959)

1967. - Објављен први број листа "Православље", гласила Патријаршије Српске православне цркве

1971. - Умро Владимир Роловић, политичар и дипломата, амбасадор СФРЈ у Шведској
(Црмница, 21. 05. 1916 - Стокхолм, 15. 04. 1971)

1979. - Катастрофални земљотрес у Црној Гори

1980. - Умро Жан Пол Сартр, француски филозоф и књижевник, нобеловац
(Париз, 21. 06. 1905 - Париз, 15. 04. 1980)

1990. - Умрла Грета Гарбо (Грета Луиза Густафсон), шведска филмска глумица, добитница
"Оскар"-а
(Стокхолм, 18. 09. 1905 - Њујорк, 15. 04. 1990)

1997. - Умро Здењек Млинарж, чешки политичар, секретар ЦК КП Чехословачке, организатор
"Прашког пролећа"
(Високе Мито, 22. 06.1930 - Беч, 15. 04. 1997)

2005. - Саобраћајна несрећа на Жабаљском мосту

2009. - Умро Радивоје Грбић, специјалиста интерне медицине, редовни професор и декан
Медицинског факултета у Београду, покретач ултразвучне дијагностике у Србији
(Попучке, 21. 03. 1935 - Београд, 15. 04. 2009).

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 29. септембар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи