Годишњица пробоја Сремског фронта

Поводом 65. годишнице пробоја Сремског фронта, Србија одала пошту борцима Народноослободилачке војске Југославије који су изгинули у једној од најтежих, најдуготрајнијих и најтрагичнијих српских битака, али и бојишта Другог светског рата.

Комеморација је одржана у селу Адашевци на Спомен комплексу "Сремски фронт". У име Владе Србије венце су положити и сенима погинулих се поклонили министар одбране Драган Шутановац и министар унутрашњих послова Ивица Дачић.

"Обележавање ове битке на данашњи дан није пуко присећање на једну од славних битака, већ поштовање темеља и принципа савременог света. Србија жели да ратови и разарања буду прошлост и да градимо заједничку будућност са свим суседима и европском породицом народа, која је заснована на равноправности и међусобном разумевању", рекао је Шутановац на церемонији.

Шутановац је истакао да се наша војска тада није борила само за ослобађање своје територије, већ и за укупну победу савезничких снага над непријатељем који је окупирао готово целу Европу.

Министар је нагласио да је ту борбу одликовало родољубље и жеља за стварањем друштва на принципима слободе, независности, равноправности и изнад свега поштовања људских права и суверенитета.

По његовим речима, Србија је у тој борби дала немерљиво велики допринос коначној победи и на тај начин се уградила у темеље савремене и модерне Европе.

Србија посвећена миру 

Министар Шутановац је навео да је и поред свих тензија које данас постоје у региону, Србија посвећена миру и жели да гради добросуседске односе са свим земљама региона.

Шутановац је истакао и да на почетку 21. века Србија није војно угрожена, али је указао да савремени ризици и претње не познају границе, угрожавају све земље света, а да тероризам као највеће зло угрожава човечанство на свим деловима планете.

Председник Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата Славко Поповић рекао је да "злонамерни покушавају да омаловаже значај пробоја Сремског фронта", тврдећи да је то измишљени фронт који није био потребан.

"Притом заборављају да је ровове обилазио и филдмаршал Харолд Александер и тада рекао да је ово део савезничког фронта који повезује Црвену армију и савезнике на Апенинима", рекао је Поповић.

Уз учеснике народноослободилачке борбе, церемонији су присуствовати и дипломатски и војни представници земаља чије су трупе учествовале у борбама на Сремском фронту, као и држава савезница и први пут делегација амбасаде Немачке.

Најтрагичније српско бојиште 

Тешке борбе на Сремском фронту вођене су 175 дана, од октобра 1944. до 12. априла 1945. године, а у њима је учествовало око 250.000 војника на обе стране.

Сремски фронт је успостављен пошто су отпочеле завршне борбе за ослобођење Београда и целе земље у Другом светском рату, када је формирана борбена линија дуж западних граница Срема.

Немци су овај фронт држали због извлачења делова армије "Е" из Грчке, Македоније и са Косова и зато су га очајнички бранили.

Током рововске борбе погинуло је око 13.000 бораца НОВЈ, али тачан број именом и презименом никада није утврђен.

Црвена армија изгубила је 1.100 војника, бугарска Народна армија 623 и бригада "Италија" 163 борца, а непријатељ око 30.000 војника.