Међународни дан детета – 95 одсто деце свакодневно на телефону, свест о опасностима и даље слаба
Светски је дан детета. Чак 95 одсто деце у Србији свакодневно користи мобилни телефон, што је више од европског просека, показало је истраживање ,,Деца Европе на интернету''. Готово трећина бар једном месечно доживи узнемиравање на мрежама. Забрињава и то што свако пето дете о непријатностима које доживи не разговара ни са ким.
Колико суров зна да буде виртуелни свет, осетили су многи основци. Сукобима у реалном животу обично претходе увреде, понижавања, па и претње на друштвеним мрежама.
Мила Бојанић, ученица седмог разреда ОШ “Лазар Саватић”, каже да понекад из неке љубоморе желите некога да понизите, не знате на који начин, и онда то иде све преко друштвених мрежа.
Дуња Спасић, ученица осмог разреда, наводи да воле да се доста шале и да се дешавало да то некога баш повреди.
Њена другарица из одељења Неда Костовић објашњава да понекад неко не воли неку особу из неких разлога, и онда ту почну да се вређају.
“Онда овај други почне да враћа то, понекад и не, него остане тих и буде тужан у себи”, каже Неда.
Неке школе забраниле коришћење телефона
Због тога што су деца дружење и разговоре с другарима заменила животом у дигиталном свету, у школи “Лазар Саватић” одлучили су да забране коришћење мобилних телефона док су у школи.
Директор школе Горан Петровић истиче да откад су донели ту одлуку, бар нису имали пријављен ниједан проблем у вези са злоупотребама мобилних телефона.
“А било је и дечака и девојчица који су имали проблеме, чије су слике, фотографије, злоупотребљаване”, наводи Петровић.
Из жеље да буду примећени или из досаде, млади на мрежама некада деле туђе садржаје, често без свести о томе колику штету тиме чине, указују стручњаци.
Катарина Јонев, стручњак за безбедност деце на интернету, објашњава да је веома брзо и лако заправо неку поруку скриншотовати и проследити целој школи.
“Од фотографије направити неки мим или направити посредством вештачке интелигенције неки снимак који јесте непримерен. Деца немају развијену свест да на такав начин чине бол”, упозорава Јонев.
Лични подаци заувек остају у дигиталном простору
Иако су вешти на интернету, млади често нису свесни опасности. Апликације попут Инстаграма, Снепчета или Вотсапа прикупљају њихове податке – који заувек остају у дигиталном простору.
Професорка Добринка Кузмановић указује да дигитално окружење није дизајнирано да заштити приватност, сигурност и добробит деце и младих.
“Ви имате бескрајно скроловање, аутоматско пуштање садржаја, персонализоване огласе, циљано оглашавање – то може имати последице по психолошко функционисање деце и младих”, наглашава Кузмановић.
Док не сазри свест о томе да је добробит деце изнад профита компанија, озбиљан задатак је пред родитељима и школом – да ограниче и контролишу шта деца раде на интернету и колико времена ту проводе.