Марковић: Први светски рат одлучен је на Солунском фронту, српска војска дала немерљив допринос победи савезника

Дан примирја у Првом светском рату је званични државни празник у Србији од 2012. године. Обележава се полагањем венаца  и одавањем почасти страдалим борцима и цивилним жртвама. Симболи празника су Наталијина рамонда, цвет који представља обнову и издржљивост, и трака Албанске споменице, која подсећа на страдање и повлачење српске војске преко Албаније.

Потписивање примирја донело је велико олакшање Европи, која је претрпела огромне материјалне, а пре свега људске губитке. Ипак, тим чином није одмах успостављен трајни мир. Уследио је сложен дипломатски процес, који је обухватио преговоре о миру са Немачком и осталим пораженим државама Централних сила.

Мировна конференција у Паризу почела је 18. јануара 1919. године, а једно од најважнијих питања било је утврђивање нових граница, ратне одштете и одговорности за избијање рата.

Новине које су промениле начин ратовања

Први светски рат обележила је и револуција у војној техници. Први пут су употребљени бојни отрови, у бици код Ипра 1915. године, а британска војска је 15. септембра 1916. године на Западном фронту употребила тенкове.

Посебно значајан догађај за српску војну историју било је обарање непријатељског авиона артиљеријским оруђем са земље. Тај подвиг извео је артиљерац Рака Љутовац, припадник артиљеријског пука "Танаско Рајић", крајем септембра 1915. године.

"Редов артиљеријског пука 'Танаско Рајић Рака Љутовац', човек интересантне и харизматичне биографије, пореклом из околине Трстеника, је крајем септембра 1915. оборио противнички авион, што је била једна незамислива ситуација до тада", навео је Марковић.

Развој војног ваздухопловства обележило је и постављање митраљеза на авионе, чиме је отворено ново поглавље у ваздушном ратовању.

Значај америчког уласка у рат и пробоја Солунског фронта

Говорећи о доприносу савезника победи Антанте, Марковић је истакао значај Велике Британије и Француске, као и Русије, која је учествовала у рату до 1917. године.

Сједињене Америчке Државе ушле су у рат у априлу 1917. године, након немачких подморничких напада на америчке бродове и објављивања Цимермановог телеграма, којим је Немачка предложила Мексику да се укључи у рат.

После изласка Русије из рата и потписивања Брест-литовског мира 1918. године, улога Сједињених Америчких Држава постала је посебно значајна за однос снага.

Иако су представници војно-политичких елита Велике Британије и Француске очекивали да ће одлучујућа битка бити на Западном фронту, Марковић је нагласио значај пробоја Солунског фронта и улогу српске војске.

"Рат се одлучио на Солунском фронту и немерљив допринос за победу савезничких сила је дала српска војска заједно са осталим силама које су биле на Солунском ратишту, пре свега грчком војском, француском војском и британском војском", истакао је историчар.

Дипломатски преговори и стварање нових држава

После завршетка ратних операција, савезничке државе настојале су да остваре своје територијалне и политичке интересе у послератном уређењу Европе и света.

Грчка је заступала идеју стварања велике Грчке, док је српска држава, у складу са Нишком и Крфском декларацијом, тежила стварању заједничке југословенске државе, проглашене 1. децембра 1918. године.

Једно од спорних питања било је и разграничење са Румунијом, која је претендовала на део Баната.

Марковић је објаснио да су на Мировној конференцији формиране посебне комисије за територијална питања, репарације и одговорност за рат. Одлуке су најпре разматране у Већу десеторице, које су чинили представници Велике Британије, Француске, Италије, Сједињених Америчких Држава и Јапана.

Касније су преговори пренети у уже кругове, Веће петорице и Веће четворице, у којима су представници главних савезничких сила одлучивали о најважнијим спорним питањима.

Промене у положају жена и модернизација Турске

Први светски рат убрзао је и значајне друштвене промене, међу којима је било и стицање политичких права жена.

Према проценама које је навео Марковић, током рата мобилисано је између 65 и 70 милиона мушкараца, због чега су жене преузеле велики део послова у привреди.

Посебно је истакао допринос професорке Божице Младеновић у истраживању положаја жена током рата, њиховог учешћа у Топличком устанку и живота породица у ратним околностима.

Право гласа жене су добиле у Немачкој после револуционарних дешавања у новембру 1918. године, а потом се процес проширио и на друге државе.

Говорећи о послератним променама у Турској, Марковић је подсетио да се сукоби на том простору нису завршили 1918. године. После искрцавања грчких трупа у Малој Азији избио је грчко-турски рат, окончан 1923. године потписивањем мира у Лозани.

Из тог сукоба као победник изашао је Мустафа Кемал Ататурк, који је потом покренуо свеобухватне реформе и заокрет Турске ка Западу. Оне су подразумевале прихватање латиничног писма, западног начина одевања и других обележја модерног друштва.

На тај начин, Први светски рат није променио само политичку карту Европе већ је оставио дубоке последице и на војну технику, међународне односе и друштвене прилике.