Без продавнице и превоза, са имањима зараслим у трње – како живе расељени Срби у околини Куршумлије
На магистралном путу Ниш–Приштина налази се село Мердаре, које припада општини Куршумлија, али је географски ближе Подујеву, из којег су Срби морали да оду 1999. године. У Мердару, надомак административног прелаза, живот се одвија у скромним условима. Мештанима недостаје продавница, која им је неопходна за снабдевање основним животним намирницама.
Имање Војкана Ивановића из Мердара подељено је административним прелазом. Две породичне куће и 12 хектара земље налазе се на територији две општине. До дела имања који припада општини Подујево не може да дође.
"Кућа ми је овде доле на петсто метара од мене, припада Подујевачкој општини, а овде где смо тренутно шест хектара ми је у Куршумлијској општини. Све је зарасло у трње могу да дођем довде до Боровца, да погледам. Куће доле где су ми биле то је подујевачка општина, тамо немам прилаз, нити могу да прођем, нисам безбедан", каже Војкан Ивановић.
И браћа Милошевић из Репе код Подујева остала су без свог дома и три хектара земље. Имање нису продали, а тренутно живе у старој кући коју им је стриц уступио на коришћење.
"Сад у овој кући живимо ја и млађи брат, ја се бринем о њему, он је ометен у развоју, тако да прима очеву пензију. Ми у овој кући немамо купатило, пробао сам да нешто реновирам али нисам успео. Тежак је живот овде, немамо ни продавницу", каже Далибор Милошевић, расељени из Репе код Подујева.
Поред пруге, у некадашњој кући железничара, за коју плаћа закуп, сам живи Срећко Илић. И он је један од оних који су после одласка из подујевског краја нови дом пронашли у Мердару.
"Живео сам у Ливадицама па смо из Ливадица дошли преселили се овде у Мердаре", каже Срећко Илић, расељени из Ливадица код Подујева.
У Мердару сматрају да постоје добри услови за развој сточарства и пољопривреде, али да је потребно створити услове који би мотивисали младе да се врате и остану на селу.
"Ја сам на пример дошао, а имам пар, пет, шест људи који су тренутно у пензији и треба да иду у пензију, дошли би овде да живе у ово наше Мердаре", каже Бранислав Милачић из Мердара.
Тешки услови живота нису карактеристични само за Мердаре. У другом делу куршумлијске општине, у Грабовници, на старом породичном имању, са породицом живи Снежана Судимац, расељена из Перана код Подујева. И тамо су остали кућа и имање од два хектара.
"Имамо тамо кућу имање два хектара све смо оставили и дошли у Грабовницу", каже Снежана Судимац, расељена из Перана код Подујева.
До продавнице, али и других неопходних садржаја у Куршумлији, Снежана мора да пређе 18 километара пешке. Исту удаљеност прелази и њен син, који похађа средњу школу. Немају аутомобил, а јавни превоз до села не постоји.
