Извештај ЕК о претходних годину дана: Србија без напретка у владавини права, даље назадовање слободе медија

Извештај обухвата период од септембра 2025. до септембра 2026. године, пре изборне победе Студентске листе 25. октобра. Подсећа се да су током тог периода настављени студентски и грађански протести због корупције и недостатка одговорности власти, посебно након пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду.

Говорећи о стању демократије, Комисија оцењује да је политичко одлучивање у Србији и даље фактички било у рукама председника Републике, мимо улоге коју му даје Устав. Рад парламента био је ограничен малим бројем седница, недостатком стварне политичке дебате и слабом контролом извршне власти.

У области правосуђа није остварен напредак. Комисија упозорава на политичко мешање у рад судова и тужилаштава и тражи да се обезбеди њихова стварна независност. Посебно се указује на покушаје непримереног утицаја на Тужилаштво за организовани криминал.

У борби против корупције остварен је само ограничен напредак, а корупција је и даље распрострањена у многим областима. Комисија наводи да је Србија спровела само три од 24 препоруке Групе држава Савета Европе за борбу против корупције (ГРЕКО). За озбиљније резултате потребна је снажнија политичка воља, нарочито у процесуирању корупције на високом нивоу.

Истраге корупције повезане са падом надстрешнице у Новом Саду нису завршене. Комисија наводи да су недостатак сарадње полиције са тужилаштвом и премештање искусних полицијских службеника успорили истрагу. У извештају се констатује и да ранија антикорупцијска кампања, током које је ухапшено више од 150 људи, није донела значајне судске резултате.

Назадовање у области слободе медија

У области слободе медија Комисија констатује даље назадовање.

Напади, претње, застрашивање и говор мржње против новинара наставили су да расту, док власти нису доследно осуђивале такве случајеве. Према подацима новинарских удружења које преноси Комисија, током 2025. забележено је 427 случајева напада, претњи и притисака на новинаре, наспрам 168 годину раније.

Комисија указује и на учестале вербалне нападе високих државних функционера на новинаре, кампање дискредитације у провладиним медијима и недовољну реакцију надлежних институција. Од 140 случајева напада на новинаре које је евидентирало тужилаштво, само четири су завршена правоснажним пресудама. Додатну забринутост изазивају све већа концентрација власништва над медијима и политички и економски утицаји на њихову уређивачку политику.

Све већим притисцима биле су изложене и организације цивилног друштва, укључујући активисте за људска права. Комисија наводи случајеве застрашивања, говора мржње, јавних кампања против невладиних организација и полицијских претреса њихових просторија. Упозорава се да су поједини поступци државних органа додатно отежали рад цивилног друштва, док сарадња власти са невладиним организацијама углавном није обновљена.

О студентским и грађанским протестима

У осврту на студентске и грађанске протесте, Комисија указује на случајеве прекомерне употребе силе, нападе на демонстранте и изостанак одговарајуће реакције полиције. Посебно се наводи да су државни званичници протесте представљали као покушај "обојене револуције", подржане из иностранства, са циљем рушења уставног поретка Србије, без доказа који би поткрепили такве тврдње.

Извештај се осврће и на наводну употребу звучног оружја током протеста у Београду у марту 2025. године.

Комисија преноси да је Више јавно тужилаштво у Београду саопштило да звучни топ није коришћен. Међутим, упозорава да су најаве саслушавања и кривичног гоњења људи који су јавно говорили о том случају имале ефекат застрашивања и гушиле слободу изражавања и отворену јавну расправу.

Критике ЕК због Ратка Младића 

Комисија је критиковала и начин на који је у Србији организована сахрана осуђеног ратног злочинца Ратка Младића у септембру 2026. године.

У извештају се наводи да су званична подршка, присуство високих државних функционера и учешће војске додатно подстакли историјски ревизионизам, негирање геноцида и величање ратних злочинаца.

Такво поступање је у супротности са вредностима на којима се заснива европски пут Србије, оцењује Комисија.

Нема напретка у усклађивању спољне политике

У области избора, усвајање нових закона представљало је корак напред, али кључне препоруке међународних посматрача нису у потпуности спроведене. Комисија тражи да се спрече злоупотреба јавних ресурса, притисци на бираче и застрашивање током изборних кампања.

У спољној политици Србија није остварила напредак у усклађивању са Европском унијом. Комисија наводи да Београд и даље не примењује европске санкције Русији и да су поједини потези и изјаве српских званичника били су супротни ставовима ЕУ, нарочито када је реч о Русији и Кини. То, уз учесталу антиевропску реторику, отвара питања о стратешком опредељењу Србије.

Истовремено се констатује да је Србија наставила сарадњу са ЕУ на спречавању заобилажења санкција, пружила значајну подршку Украјини и учествовала у европским мисијама и операцијама.

Ограничен напредак у нормализацији односа са Приштином

У нормализацији односа са Приштином остварен је само ограничен напредак по оцени комисије, јер су обе стране биле заокупљене домаћим политичким питањима.

Комисија очекује да обе стране без одлагања испуне обавезе из споразума из 2023. године. Од Београда се посебно тражи да престане да се противи чланству Приштине у међународним организацијама, док се од ње очекује покретање процеса формирања Заједнице српских општина.

Комисија наводи и да Србија није предузела значајне кораке да обезбеди одговорност за оружани напад у Бањској у септембру 2023. године.

О отварању Кластера 3 

Комисија подсећа да је Србија и даље технички спремна за отварање Кластера 3, али да ће даљи темпо приступних преговора зависити пре свега од напретка у владавини права и нормализацији односа са Приштином.

У извештају се наводи да је чланство у ЕУ остало декларисани стратешки циљ Србије, али да су за његово остварење потребни снажнија политичка воља, спровођење реформи и јаснија подршка европским интеграцијама.

У уводном делу извештаја Комисија констатује и да је на ванредним парламентарним изборима 25. октобра Студентска листа, настала из студентског и грађанског покрета, према прелиминарним резултатима освојила апсолутну већину мандата.