Нејасни закони, различита тумачења и додатни трошкови – како привредници да знају шта је исправно

Када привредници од државе затраже мишљење о нејасним законским одредбама, како би знали како да их правилно примене у пословању, уместо разјашњења неретко се суоче са новим нејасноћама.

Догађа се, кажу у НАЛЕД-у, да исто министарство да различито мишљење о примени једне одредбе у различитим периодима, као и да различита министарства понекад различито тумаче исти пропис.

Додатни проблем је то што мишљења нису правно обавезујућа, а држава за њих наплаћује таксу – грађанима 2.160 динара, а привредницима 17.480 динара.

"Неретко се дешава да дође инспекција да провери пословање привредног субјекта на терену и казни га због поступања које је у складу са мишљењем. Закон о инспекцијском надзору каже да инспекција не сме да казни привредни субјект који је поступио у складу са мишљењем. Надамо се да се то све мање дешава, али на то се привредници жале", каже Јелена Бојовић из НАЛЕД-а.

Подзаконски акти и две кључне препоруке

Редовно доношење подзаконских аката смањило би недоумице у примени прописа, сматрају у НАЛЕД-у.

"Прошле године од 210 подзаконских аката донето је само осам, што је у просеку четири одсто. Касне по 700 дана, односно две године", истиче Бојовићева.

Према њеним речима, две су кључне препоруке. Прва је да се подзаконски акти доносе на време, у складу са законом, а да министарства која их не доносе на време буду санкционисана.

Додаје да је друга препорука да се направи регистар мишљења, како би сви привредни субјекти могли да виде која су мишљења издата и да почну да их примењују.

"То би појефтинило рад привредницима и увело правну сигурност", поручује Бојовићева.

Усложњавање проблема

Нејасни прописи могу да закомпликују рад и институцијама система, па и оне неретко траже мишљење надлежног министарства о томе како да примене неки пропис.

Међутим, када проверава правилност пословања субјекта ревизије, Државна ревизорска институција (ДРИ) може да размотри мишљења министарства, али она, кажу, нису критеријум за оцену.

"Уважавамо сва мишљења, али она нису извор права, односно пропис је извор права. Пословање оцењујемо у односу на законе и друге прописе. Постоје аутентична тумачења Народне скупштине која узимамо у обзир ако има нејасноћа, како би било јасно шта је Народна скупштина намеравала да одредбом закона уради", указује председник ДРИ Ивица Гавриловић.

Према његовим речима, и мишљења министарстава, у складу са Законом о државној управи, нису правно обавезујућа.

Државни органи, у оквиру обавезе да међусобно сарађују, када процене да је то потребно, могу да поднесу иницијативу за измену закона како би се нека нејасна одредба додатно прецизирала или изменила, кажу у Министарству правде.

Правни лек

Наглашавају да ће се у пракси мишљење неког министарства у највећем броју случајева поклопити са мишљењем других институција или суда.

"Како мишљења органа државне управе нису обавезујућа, не обавезују ни суд, нити друге државне органе. Могућа је ситуација да ДРИ или неки инспекцијски орган сматра да став неког министарства није прихватљив", наводе у Министарству.

Напомињу, међутим, да против одлука ових органа постоји правни лек, односно други надзорни механизам, тако да би и њихов став о тим питањима могао да буде преиспитан.

У случају озбиљних нејасноћа које нека законска одредба изазива у пракси, по прописаној процедури и искључиво овлашћени предлагачи могу Народној скупштини да поднесу предлог за доношење аутентичног тумачења закона. Али, према оцени стручњака, и та могућност има своје слабости.