Колико статус активног купца може да смањи рачуне и шта је потребно да би га фирме користиле

Привреда више не мора само да купује и троши електричну енергију. Компаније сада могу да производе струју за сопствене потребе, складиште је, прилагођавају потрошњу и под прописаним условима, продају вишак у мрежу. Тај нови статус зове се активни купац.

НАЛЕД је зато припремио практичан Водич који фирмама објашњава моделе, процедуре и документацију.

Директор Одељења за конкурентност и инвестиције у Наледу Душан Васиљевић објашњава да на тржишту, са једне стране, постоје компаније чија је основна делатност производња електричне енергије, а са друге они који су искључиво потрошачи. Између те две групе сада постоји простор за активне купце.

То су најчешће привредни субјекти, али могу бити и стамбене заједнице које имају одређену улогу у производњи струје или могу да допринесу управљању потрошњом.

Компанија која, на пример, има соларне панеле, батеријска складишта или системе којима може да прилагођава потрошњу потребама електроенергетске мреже, може да постане активни купац.

"Када је систем оптерећен великом потрошњом, ви смањите вашу потрошњу, а када у систему има мање потрошње, ви је повећате. Тада сте активни купац, јер на тај начин врло директно доприносите стабилности електроенергетског система“, објашњава Васиљевић.

Која је разлика између активног купца и прозјумера

Институт купца-произвођача, односно прозјумера, раније је уведен у домаћи систем и пре свега је прилагођен домаћинствима и стамбеним заједницама.

Васиљевић наводи да је код прозјумера ограничење до 150 киловата, док је модел активног купца посебно усмерен на привреду.

Реч је пре свега о средњим и већим привредним субјектима који имају довољну потрошњу, сопствене производне капацитете или могућност складиштења енергије и прилагођавања потрошње потребама система.

Величина компаније, међутим, није једини критеријум. Важни су ниво потрошње, могућност производње из сопствених извора и капацитет да се систему помогне складиштењем енергије или повећавањем и смањивањем потрошње.

Први корак – израчунати колика може да буде уштеда

Једна од највећих препрека је, према речима Васиљевића, то што многе компаније још не препознају колико би могле да смање рачуне уколико би инвестирале у сопствену производњу електричне енергије, пре свега у соларне изворе.

Управо због тога је НАЛЕД припремио водич који треба да им помогне да израчунају садашњу потрошњу, процене колике производне капацитете могу да инсталирају и какав би утицај таква инвестиција имала на њихово пословање.

Следећи изазов је балансирање електроенергетског система.

Уколико би велики број компанија истовремено производио струју из соларних извора и предавао вишак мрежи, у одређеним деловима дана систем би могао да добије више енергије него што је у том тренутку потребно.

Зато активни купац мора да води рачуна о томе када преузима струју из система, а када је у њега предаје.

Пет модела за компаније

НАЛЕД-ов водич препознаје пет модела активних купаца, од једноставнијих до захтевнијих.

Најједноставнији подразумева да компанија има сопствене капацитете за производњу електричне енергије и да произведену струју користи за своје потребе.

Следећи корак је да вишак произведене електричне енергије предаје у систем, под условом да мрежа у том тренутку може да га прихвати.

"За вас је бенефит то што можете за ту енергију коју предате у систем да добијете одређена средства, дакле да будете плаћени. На тај начин ви постајете активни учесник на тржишту“, истиче Васиљевић.

Мала и средња предузећа, међутим, најчешће немају сопствене капацитете да самостално управљају свим тим процесима. Зато могу да се повежу са другим актерима на тржишту, међу којима су и такозвани агрегатори, који им помажу да производњу и потрошњу ускладе са потребама система.

У Србији још нема активних купаца

Иако законска могућност постоји, Васиљевић наводи да у Србији за сада нема ниједног практичног примера активног купца, због чега још нема ни конкретних прорачуна колике би уштеде тај модел могао да донесе домаћим компанијама.

НАЛЕД зато планира позив за заинтересоване фирме којима би била пружена техничка подршка и помоћ у повезивању са другим учесницима на тржишту.

Циљ је да се за сваку компанију утврди који модел јој највише одговара, а затим да прве фирме почну да га примењују и на основу тога остварују уштеде и приходе.

Васиљевић наводи да би у првој фази било пожељно да се јаве компаније које већ имају одређени капитал за улагање.

"То је одређено улагање које, не на неки дуг рок, него на средњи рок, процењује се око пет година, може да им се врати и онда да крене да им креира профит“, каже Васиљевић.

Потребна и подршка државе

За компаније које немају довољно сопственог капитала, Васиљевић сматра да би требало развити и програме државне подршке. То би, како објашњава, могле да буду субвенције за набавку дела опреме, али и програми саветовања који би помогли фирмама да процене исплативост инвестиције.

Корист за компаније била би вишеструка – стабилније снабдевање електричном енергијом, мањи рачуни и већа профитабилност. Истовремено, веће коришћење обновљивих извора допринело би смањењу негативног утицаја на животну средину.

Вештачка интелигенција може да помогне у управљању потрошњом

Додатне могућности за активне купце отвара и развој вештачке интелигенције.

Васиљевић наводи да се и на домаћим високошколским установама, међу којима је Електротехнички факултет у Београду, већ развијају различити модели за управљање потрошњом и производњом.

"Појединачне фирме могу коришћењем вештачке интелигенције да димензионишу своју потрошњу, своју производњу, да смање трошкове, а развијају се и системи који могу да помогну да се читава мрежа развија на тај начин“, објашњава Васиљевић.

Батеријска складишта све приступачнија

Складиштење енергије из обновљивих извора и даље је један од кључних изазова. Васиљевић, међутим, указује да Србија сада има одговарајући законски оквир за коришћење батерија.

Како цене електричне енергије расту, а технологија батеријских складишта напредује, таква решења постају све приступачнија компанијама.

Поједини домаћи привредни субјекти их већ користе, док одређени произвођачи електричне енергије морају да повежу производне капацитете са складиштима како не би додатно оптерећивали електроенергетски систем.

Васиљевић позива заинтересоване компаније да се упознају са НАЛЕД-овим водичем и препознају модел који би могао да одговара њиховом пословању.