Борба за достојанство - са којим се све проблемима суочавају слепи и слабовиди у Србији
Обележава се осамдесет година Савеза слепих Србије. И даље је много проблема с којима се слепи и слабовиди суочавају – од недовољне финансијске подршке и додатка за туђу негу и помоћ, до застарелих помагала и проблема са остваривањем основних права.
Оно што је за већину грађана свакодневица, за слепу или слабовиду особу често је препрека коју тешко може да savlada. У Србији их је око 12 хиљада, а њихови проблеми нису само финансијске природе.
Председник Савеза слепих Србије Милан Стошић каже да се то директно одражава на стандард појединаца.
"Не само у смислу додатка за његову помоћ који се већ годинама не усклађује, већ и када је приступачност у питању, када је у питању комуникација, када је у питању друга права", наводи Стошић.
Један од кључних захтева јесте да се увећани додатак за туђу негу и помоћ, који сада износи нешто више од 41.000 динара, усклади са минималном зарадом. Помоћ је потребна и организацијама које слепим и слабовидим особама помажу да своја права остваре. Пројектно финансирање, каже Ружица Антић, локалним организацијама отежало је рад.
"Раније смо имали два запослена радника, све су то локалне самоуправе финансирале. Међутим, како је кренуло пројектно финансирање, свело се на једног, што није проблем, довољан нам је један радник, један секретар. Међутим, сада више не можемо да издржимо, да плаћамо ни тог једног секретара. Онда су они сами кренули да дају себи практичне отказе, али им је жао да оду. Онда раде за 30.000, раде за 38.000", наводи Ружица Антић из Савез аслепих Србије-Панчево.
Неопходна помагала која им припадају су застарела, а и до таквих, тврде, тешко долазе.
Јелена Стојановић, секретар Савеза слепих Србије каже да би требало променити правилник и осавременити листу тифлотехничких помагала.
"Сада, у ери модерних савремених технологија, када се развија и вештачка интелигенција, да чекамо да добијемо неко помагало пет година или десет година, апсурд је заиста", истиче Стојановићева.
У Савезу траже доношење Закона о Брајевом писму и да се коначно реши проблем потписивања слепих и слабовидих особа. Иако је факсимил уведен још 2016. године, због неусаглашених прописа проблем и даље постоји у банкама, код јавних бележника и других институција.
