Борба слепих од саобраћаја до културних садржаја – препреке на сваком кораку, тежак пут до помагала

Слепе и слабовиде особе на препреке наилазе на сваком кораку, а највише у саобраћају.

"Један аутобус стаје, а ја чекам 31, а 31 је стао тамо иза овог, и сад ја немам шансе да то знам. Возачи би требало да имају такву свест да кад виде слепо лице, да стану и да кажу који је број", објашњава Горан Пећанац.

Препреке постоје и када су у потрази за послом, али и образовањем.

Када је у питању инклузивно образовање, истиче председник Савеза слепих Србије Милан Стошић, нарочито код слепе и слабовиде деце која су у редовним школама, не само што недостају кадрови, педагози и друга стручна лица и педагошки асистенти, него недостају и помагала.

Пут до помагала није лак. Иако их добијају о трошку здравственог Фонда, увозе се и то продужава процедуру. Траже и да се скрате рокови за добијање постојећих помагала.

Јелена Стојановић, секретар Савеза слепих Србије истиче да је рок за добијање једне Брајеве писаће машине десет година. "Можете да замислите шта се за десет година од нових помагала појављује на тржишту, а слепе особе, посебно деца која се описмењују на Брајевом писму не могу да користе", указује Стојановићева.

Из Савеза додају да домаћи закони не прате европске и нису промењени и по тридесет година. То се, кажу, најбоље огледа на примеру белог штапа.

Милан Недељковић, члан Управног одбора Савеза слепих Србије наводи да држава на сваке две године издваја 1.500 динара за набавку белог штапа, чија је реална цена око 5.000.

"Свугде у окружењу имамо на једногодишњем нивоу штапове који су данас нама приступачни", напомиње Недељковић.

Боре се и да им културни садржаји буду доступни. Осим дигитализације аудио књига, у томе су, кажу, од користи и телевизијски садржаји прилагођени особама са инвалидитетом које Јавни сервис ради у сарадњи са Савезом слепих.