Стижу строже казне за несавесне власнике љубимаца – ко одлучује о еутаназији животиња

Зира живи у азилу. Простор испуњен лавежом дели са 200 цимера смештених у боксеве који заједно деле судбину напуштених животиња.

Закон о добробити животиња мења се како би се ускладио са стандардом ЕУ.

Жустре расправе и опречна виђења прате радну верзију Нацрта закона о добробити животиња још од прошле године. Министарство наглашава да је измена закона прилика за снажнију и строжу казнену политику према несавесним власницима животиња. С друге стране, невладине организације одговарају да је проблем у примени закона.

Миља Кривокућа из Удружења "Нада за животиње" каже да када се догоди неки проблем на улицама сви се позивају на безбедност.

"Једини начин да се то реши је узрок. Да се спречи избацивање и неконтролисано размножавање", навела је Кривокућа.

Државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Братислав Ћирковић наводи да неке ствари можда нису биле примењиване у пракси. 

"Али се све што се дешава на улицама данас углавном тиче невласничког старања о псима и мачкама на улицама и управо ће строжа казнена политика довести до тога да на бољи начин регулишемо невласнички однос", објаснио је Ћирковић.

Закон покрива многа поља. Једна од недоумица је ко сме да одлучи о еутаназији животиње.

Ванредна професорка Правног факултета у Београду Вања Бајовић каже да у Закону члан 18. омогућава да се врши депопулација.

"Нигде не каже да се та одредба не односи на псе и мачке и нигде не каже да је за то потребно мишљење ветеринара", истиче Бајовићева. 

Ћирковић признаје да чланове закона треба мало утегнути.

"Треба их уобличити да буду јаснији али постоје тачно одређене процедуре. Значи, нико сем стручног лица не може вршити еутаназију", наводи Ћирковић. 

Еутаназија без присуства ветеринара неће бити могућа. Такве и друге судбинске одлуке за будућност животиња очекују се у нацрту. Следећа станица, на путу ка Народној скупштини је Влада Србије.