Данас је Велика Госпојина – шта се према веровању не узима у руке, а шта се додаје у јело за здравље
Српска православна црква и верници славе Успење пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника. У народу познат као Велика Госпојина, празник се сматра празником мајки и деце, а за њега се везују бројни обичаји и веровања.
Празник је успомена на смрт Богородице. Према јеванђељима, то је дан када се узнела на небо и "предала свој дух у руке Спаситеља".
Као што јој је некада архангел Гаврило саопштио да ће родити Сина Божјег, тако ју је сада обавестио да ће се на овај дан упокојити. Вазнела се на небо и "предала свој дух у руке Спаситеља".
Предање каже да је Богородица живела 60, према неким изворима и 72 године. Надживела је свог Сина, наставила Његову мисију и била сведок многих догађаја.
Према предању, Богородица је до краја живота живела у Јерусалиму, окружена апостолима и првом хришћанском заједницом.
Празновање Успења Богородице установљено је 528. године, по жељи цара Маврикија, који је на тај дан победио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе овај дан.
У Грчкој и Румунији ово је и државни празник. Верници масовно посећују чудотворне иконе Богородице. Посебно је свечано у Јерусалиму, где се обавља обред симболичне сахране Богородице.
Обичаји и веровања
Празнику претходи двонедељни пост, па се верници на Велику Госпојину причешћују. Овај дан се у народу сматра празником жена и мајки.
За празник Успења Пресвете Богородице, у народу познат као Велика Госпојина, везују се бројни обичаји и веровања. Не обављају се кућни послови – не пере се веш, не сређује дом, не шије и не везе, нити се узима игла у руке.
Време између Велике и Мале Госпојине, која се обележава 21. септембра, назива се "међудневница". Верује се да је тај период најбољи за брање плодова и лековитог биља, јер тада имају посебна својства. Бере се кичица из фамилије линцура, рицинус, хајдучка трава, папричица, угаслица и коњски босиљак. Жене беру и боровнице, верујући да ће биље и плодови донети здравље и благостање њиховим породицама.
Посебно место има босиљак, који се сматра божанском биљком. На Велику Госпојину жене га додају у јела, верујући да ће заштитити укућане од зла и призвати благослов Пресвете Богородице.
За Велику Госпојину везано је и веровање да умивање на изворима лековите воде може донети исцељење, па болесници одлазе на таква места.
Велика Госпојина је слава Пирота, Панчева, Зрењанина, Новог Бечеја и београдске општине Барајево.
