Алармантно стање на рекама - Дунав код Бездана на -103 центиметра, опоравак у октобру

Хидролошка ситуација у Србији изузетно је неповољна, а водостаји Дунава, Саве, Тисе и Велике Мораве налазе се у домену ниских вредности за ово доба године, док су се протицаји на појединим мањим рекама приближили биолошком минимуму.

Дунав код Бездана забележио је водостај од - 103 центиметра, а према прогнозама Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), до краја недеље могао би додатно да опадне.

Дефицит падавина и мале залихе снега главни узроци ниских водостаја

Хидролог РХМЗ-а Дејан Владиковић објаснио је, у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње", да су узроци овакве ситуације велики дефицит падавина током читавог пролећног периода и изузетно мале залихе воде у снежном покривачу још од фебруара.

"Ови ниски, јако ниски водостаји су озбиљан проблем и наша упозорења су и даље на снази", навео је Владиковић.

РХМЗ је издао актуелна упозорења по јасним процедурама надлежним установама, укључујући Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, јавна водопривредна предузећа, Сектор за ванредне ситуације и лучке капетаније. Према овим подацима, на Дунаву, Сави и Тиси код Титела водостаји ће се кретати испод ниских производних нивоа.

Мање реке на граници биолошког минимума

Поред великих река, угрожени су и мањи водотоци. Протицаји на Колубари са притокама, Јадру, Топлици, Власини, притокама Западне и Велике Мораве, као и на Црном и Белом Тимоку, приближили су се минималним средњим месечним вредностима са 95 посто обезбеђености, односно такозваном биолошком минимуму.

"То значи да су то врло значајни поремећаји, да је река на скоро апсолутном минимуму, односно на самом издисају, када се морају предузети друге мере", оценио је Владиковић.

Говорећи о утицају на живи свет, он је нагласио да мањак количине воде доводи до мањка кисеоника, што директно угрожава рибљи фонд и целокупан биљни и животињски свет. Посебно је указано на забрињавајући тренд да се од 2000. године учесталост и интензитет летњих суша значајно повећавају.

Када је реч о водоснабдевању и могућим рестрикцијама, РХМЗ наводи да је ситуација са домаћим рекама за нијансу мање лоша него са Дунавом, али да су локалне рестрикције могуће у регионима југозападне, централне, источне и југоисточне Србије уколико органи управе прогласе ванредну ситуацију. Ипак, истиче се да је ова година знатно блажа у односу на сушне периоде из 2022, 2023. и 2024. године.

Значајнији опоравак Дунава тек од октобра

Прогноза за септембар не доноси много разлога за оптимизам јер се очекује наставак дефицита падавина.

"Што се тиче наших домаћих аутохтоних водотока, очекујем да ће негде од 15. до 20. септембра полако кренути да се пуне, ништа спектакуларно, а што се тиче Дунава, ми пре краја септембра и почетка октобра не видимо, по моделима и по изгледима, никакву шансу да се то значајније поправи“, прецизирао је Владиковић у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње".