Унапређење положаја Ромкиња

Да би указале на своје проблеме и потребе, Ромкиње су се удружиле и покренуле пројекат који је, симболично, почео 8. марта, на Дан жена. Пројекат подразумева низ округлих столова, трибина и уличних акција о положају Ромкиња, а ромско-женска мрежа спроводи га у 25 градова.

Већина Ромкиња у Србији удаје се пре пунолетства. Због деце и брака напуштају школу а да у томе у традицији одлуке не доносе саме.

Међутим, све је више и Ромкиња које завршају факултете и активне су у својој заједници, али и изложене двострукој дискриминацији, на расној и родној основи.

"Када се обрате институцијама оне проживљавају дискриминацију. То не може да се каже да је на нивоу институција, али може да се каже да је на нивоу појединаца који раде у њима, зато што владају предрасуде према Ромкињама и врло често се срећу с тим проблемом", каже сматра Вера Куртић, кооринаторка ромско-женске мреже.

Један од циљева пројекта који финансира Америчка агенција за међународни развој УСАИД је доношење локалних акцијских планова за унапређење положаја Ромкиња.

Такав план у Србији има општина Барајево, а пример добре праксе је Ниш где је у току израда плана а у мају ће бити усвојен.

"Он ће препознати приоритете везане за образовање, за здравствену заштиту и интеграцију Ромкиња у Нишу", наводи градски одборник Душица Давидовић.

Ромско-женску мрежу чине 30 организација које 13 година раде на оснаживању активизма својих сународница.