Летње рачунање времена

Померањем казаљки на часовницима за сат унапред, у 02.00 часа почело је летње рачунање времена.

На основу Закона о рачунању времена, летње рачунање времена у овој години почело је последње недеље марта тако што се време у 02.00 часа померањем казаљки за сат унапред рачуна као 03.00 часа.

Према важећем закону, летње рачунање времена у Србији почиње последње недеље у марту, а завршава се последње седмице у октобру.

Циљ померања времена углавном је уштеда електричне енергије. Летње рачунање времена је код нас први пут уведено 27. марта 1983. године.

Од 1995. године казаљке на сатовима су померане у последњој седмици септембра на основу одлука које је доносила влада, а пре четири године је донет нови закон у тој области и летње рачунање времена усклађено са Европском унијом.

"Службено време" у свету помера се унапред у позну зиму или рано пролеће, а враћа уназад у јесен, најчешће за један сат, али тачан број сати и датуми измена одређују се на локалном нивоу и подложни су променама.

Померање казаљки у западној Европи уведено је почетком 70-их година, чиме се "продужава" дан, омогућује уштеда у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.

Све европске земље користе летње време, а датум померања казаљки различит је од државе до државе.

На северној хемисфери летње време почиње последње недеље у марту или прве недеље у априлу.

Померање времена се у већини случајева обавља у ноћи између суботе и недеље, да не би узроковало веће проблеме за радно становништво.

Прелазак на летње и зимско време први пут је забележено 1916. године у земљама на северу Европе, а до сада је уведено у око 70 земаља, углавном на северној хемисфери.

Од 2002. године земље ЕУ, као и остале земље у Европи, одредиле су да почетак летњег времена буде последње недеље у марту а завршетак последње седмице у октобру.

Исланд је једина европска земља која не помера сатове.

На јужној хемисфери почетак и крај летњег времена је обрнут у односу на северну.

Већина модерних рачунарских оперативних система има могућност аутоматског преласка на летње рачунање времена.

Израел је, примера ради, до пре неколико година мењао летње време различито од остатка света, због посебног лунарног календара, па већина рачунарских система није могла прелазити на израелско летње време.

Поједини астрономи су, међутим, против померања казаљки и вештачког "продужења" дана, макар се то правдало и економском рачуницом.