Директор Европског института из Мадрида за РТС: Уклањање усташких симбола са гроба Лубурића важан став Шпаније према злочинима у НДХ

Влада Шпаније уписала је гроб заповедника концентрационог логора Јасеновац Вјекослава Макса Лубурића на градском гробљу у Каркахентеу код Валенсије у Каталог симбола и елемената супротних демократском сећању.

Овим је хитно наложено да се са тог места уклоне сви усташки симболи, као и да се истовремено постави панел који ће објаснити улогу Лубурића у ратним злочинима током Другог светског рата под окриљем тадашње НДХ.

Професор Васкез оцењује да је шпанска влада заузела исправан став у сагледавању догађаја на простору Балкана током Другог светског рата.

"Лубурић је био кључна фигура усташког режима и директно је повезан са злочинима почињеним током Другог светског рата, посебно на месту које сви знају – Јасеновац, концентрациони логор, али и остале подлогоре у овом делу. Задржавање таквих симбола на јавном месту била је погрешна порука. Њихово уклањање не брише историју, већ помаже садашњости на јасан и поштен начин. Јавни простор не треба да одаје почаст људима повезаним са масовним злочинима. Мислим да је ово веома, веома важан став шпанске владе. Апсолутно", каже Васкез.

Бројни покушаји ревизије историје у Европи

Објашњава да је ово само један од примера покушаја ревизије или ублажавања историје који постоје широм Европе.

"У многим случајевима они нису потпуно изражени, али су присутни на друге начине. Понекад се злочини умањују или се више пажње поклања националном страдању него целокупној историјској стварности. То се може видети у јавним расправама", сматра Васкез.

Додаје да се таква врста ревизије историје може уочити и у многим образовним системима и начину на који се сагледавају догађаји из Другог светског рата.

"Проучавање и поновно сагледавање историје је нормално. Проблем почиње када се чињенице искривљују или се злочини минимизирају", истиче овај историчар.

Значај обележавања Дана сећања

Србија данас обележава Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, у знак сећања на пробој логораша из Јасеновца 22. априла 1945. године.

Васкез каже да је обележавање овог датума од суштинског значаја, посебно за младе генерације.

"Говорити о прошлости није само знати прошлост, већ радити заједно у борби за одбрану демократије данас. Сећање на оно што се догодило на овим местима, данас је то Јасеновац, али имамо и 27. јануара је Аушвиц, као и 5. мај Маутхаузен. То није само историја. То је и страдање Срба, Јевреја и Рома, Шпанаца, Италијана... али и свих људи који су радили заједно да зауставе тоталитарне режиме. И то је веома важно зато што је то први корак ка слободи, ка правој Европи", наглашава Васкез.

Додаје да се у Европи не зна довољно о страдањима Срба, Јевреја и Рома у концентрационим логорима широм НДХ.

"Образовни системи нису увек поклањали једнаку пажњу свим страдањима. Ти системи нису исти. Уколико проверите политику образовног система у Шпанији или у неким другим европским земљама, не говори се, на пример, о Јасеновцу. Људи знају историју у вези са Аушвицом, Маутхаузеном, Равензбриком, о другим концентрационим логорима широм Европе, али овај део везан за Балкан је понекад занемарен", наводи Васкез.

Логор Јасеновац важан за историју Европе

Сматра да је због тога веома важно да се у Европи више говори о страдањима у Јасеновцу.

"Јасеновац је веома, веома значајно место за познавање историје зато што је снажно, обележио Други светски рат и историју Европе. У овом случају је неопходно више образовања, више истраживања и више сарадње између земаља за нашу заједничку историју. То је веома важно. Сећање није само чин поштовања, већ одговорност наших влада и наших друштава", наглашава Васкез.

Упитан због чега је покушај ревизије историје и даље снажан, професор из Мадрида објашњава да је то посебно видљиво на Балкану.

"На Балкану, нарочито у Хрватској, то је далеко видљивије. Постоје расправе о наслеђу Независне Државе Хрватске, укључујући и то како се места попут концентрационог логора Јасеновац требају памтити. То је велика расправа. Постоје и расправе о симболима и називима улица. То је учестало у расправама у Хрватској. Али проблем није у дискусији, она је нормална. Забринутост је што понекад нема довољно јасноће о режиму чији су злочини добро документовани. То је веома важно питање. То може довести до тумачења која су превише ублажена или нејасна", сматра Васкез.

Јасан став ЕУ према ревизији историје

Овај стручњак каже да ЕУ има јасан став по питању покушаја ревизије историје, али да и поред јасних закона против говора мржње и забрањених симбола, то углавном зависи од самих чланица.

"Постоје политички притисци кроз институције као што су Европска комисија и Европски парламент, као и подршка образовању и сећању. Мислим да је веома важно додатно оснажити европске институције и сарадњу са организацијама као што је Међународна алијанса за сећање на Холокауст. Међутим, Европска унија не може у потпуности да контролише како се свака земља односи према својој прошлости. Исто је и са Хрватском. Та одговорност остаје национална. На пример, Шпанија у овом случају о којем данас говорим, показује да је промена могућа када постоји политичка воља и када се ради на добар начин", закључује директор Европског института за истраживање тоталитаризма и Холокауста из Мадрида Карлос Васкез.