Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и фашизма – Арбутина: Покушај ревизија историје, важно очувати сећање

Говорећи о догађајима од 22. априла 1945. године, вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина је подсетио да је тог јутра извршен пробој последњих јасеновачких логораша из једног од најозлоглашенијих логора у окупираној Европи.

"У ноћи између 21. и 22. априла преостали јасеновачки заточеници, којих је било око 1.200, одлучили су да покушају пробој у слободу. Чули су да су усташе почеле са ликвидацијама последњих заточеника, нарочито са ликвидацијом више од осамдесет жена из логора у Старој Градишци. Подстакнути тиме и свесни да их чека слична судбина, они су се рано ујутру 22. априла организовали, искористили тренутак непажње усташких стражара и кренули у пробој који је остао упамћен у историји и колективном сећању. Од око 600 логораша који су кренули у пробој, преживело је 117, док је у другом делу логора, у кожари, од 147 заточеника преживело свега 11", наводи Арбутина.

Пробој који је постао симбол отпора

Према његовим речима, овај догађај представља симбол страдања, али и отпора.

"Тај покушај пробоја и сам пробој сублимирали су страдање српског народа, али и херојство и жељу за слободом", додаје гост Јутарњег програма.

Сећање под притиском савремених тумачења историје

Говорећи о данашњем односу према прошлости, Арбутина је истакао да се од 2011. године у Србији систематски обележава овај дан, али је упозорио и на присутне покушаје ревизије историје.

"То сећање је изузетно битно, јер сведочимо да је у данашњем окружењу и у данашњој Европи ревизија историје присутна", нагласио је он, додајући да је важно инсистирати на историјским чињеницама и очувању сећања на невине жртве.

Јасеновац без довољног историјског контекста

Осврнуо се и на стање у самом спомен-подручју Јасеновац, оценивши да садашња поставка не пружа довољно јасан историјски контекст.

"Када неко први пут дође, он може да види одређене предмете из јасеновачког логора, али не може да стекне утисак ко је ту страдао и зашто је страдао", указао је Арбутина.

Између памћења и заборава

Говорећи о ширем друштвено-политичком контексту, оценио је да савремене политике могу угрозити културу сећања.

"Једноставно та политика сећања или политика заборава јесте нешто што угрожава наш колективни идентитет и угрожава нашу историјску стварност", рекао је он.

Доња Градина – место које мора остати у памћењу

Као један од начина очувања сећања, навео је и изградњу меморијалног комплекса у Доњој Градини, истичући да је реч о највећем стратишту у оквиру система логора Јасеновац и месту од изузетног значаја за будуће генерације.

Арбутина је указао и на значај сведочанстава преживелих, која, како је рекао, имају снажан утицај на младе.

"То је историјски извор, али то је вапај једног човека или једне жене који су у рату све изгубили", наводи гост Јутарњег програма.

Уклањање усташких симбола у Шпанији – важан међународни потез

Посебно је истакао важност недавне одлуке шпанских власти да се уклоне усташки симболи са гробнице Вјекослава Макса Лубурића, оценивши да је то "апсолутно важна порука" у борби против ревизионизма.

Између истине и дигиталне манипулације

Говорећи о присутности историјских тема у јавности, Арбутина је навео да се истина постепено пробија и ван стручних кругова, захваљујући изложбама, предавањима и међународној сарадњи. Ипак, упозорио је и на утицај друштвених мрежа.

"Интернет зна често да превари и често и вара и има много већи домашај него када се лица која се баве одређеном науком појаве", упозорава он.

Историјска истина као трајни задатак друштва

Закључио је да је борба за историјску истину трајан процес и поручио да је неопходно наставити са научним и образовним радом како би се спречило заборављање страдања из Другог светског рата.
 
Цело гостовање Бојана Арбутине можете погледати у видеу на почетку текста.