Економија или екологија – зашто се не забрани градња на зеленим површинама

Kада се гради на заштићеном подручју, услове заштите природе прописује Завод за заштиту природе.

"Уколико акт о условима заштите дозвољава градњу, дају се мере и активности које су дозвољене или забрањене. Уколико је ван заштићеног природног добра, имамо услове кој су дозвољене или забрањене, у смислу да ако имамо неку заштићену врсту или биљну или животинску онда можемо прописати неке мере да се оне не би угрозиле или њихово станиште или сама врста", наводи Биљана Крстески, начелница одељења за природна добра, предеоне вредности и просторно-планску документацију.

До 2030. Београд ће за 30 одсто смањити зелени фонд

Према неким истраживањима, до 2030. године Београд ће за 30 одсто смањити зелени фонд, због чега, између осталог, архитекта Слободан Малдини сматра да градњу на зеленим површинама треба забранити.

"Можемо да променимо законску регулативу да толеранција угрожавања зелене површине буде нулта. Да се прогласе стриктно зоне, парковске зоне, зелене зоне, шуме у Београду и осталим градовима у Србији, зонама где је свака градња недозвољена. Изгубићемо најквалитетније локације у граду, зато што свако хоће да дигне цену квадрата стана, а када гради у зеленилу на ексклузивној површини та цена је висока", објашњава Малдини.

Најчешће се полемише о Степином лугу и Kошутњаку

У јавности су у последње време највише говори о Степином лугу и Kошутњаку. Стручњаци који су бирали најбоље решење за уређење подручја између Улице Благоја Паровића, Kнеза Вишеслава, Милоја Закића и Владимира Роловића тврде да у првом плану није изградња станова.

"Стамбени простор је само један сегмент шире урбане трансформације. Врло је значајна та урбана трансформација и доношење једног новог квалитета у тај простор. Мешовити садржај – ту је и култура и образовање, ту треба да буде и рекреације и спорта и јавног, урбаног простора", поручује архитекта Бранислав Митровић.

Шта су заштићена подручја на територији Града Београда

Чланови жирија, такође, кажу да се посебно водило рачуна о заштити Kошутњака.

"Стриктно смо се водили једном идејом да апсолутно не зађемо ни у једну зону, ни у један простор који бисмо могли назвати шумом или дрветом које треба склонити", додаје Митровић.

Према закону о заштити природе, заштићена подручја на територији Града Београда су Kошутњак, Бојчинска, Звездарска, Миљаковачка и Липовичка шума. Kако сазнаје "Београдска хроника", ниједан нови захтев за градњу на тим подручјима није стигао у Завод за заштиту природе, али то ипак не значи да тамо нема градње.