Нови закон о заштити података до краја године - камере свуда око нас, а злоупотребе све чешће
Грађани Србије су се у прошлој години највише жалили на видео-надзор који се користи за приватно обезбеђење у зградама или пословним просторима, рекао је повереник поводом Међународног дана заштите података о личности. До краја године најављује нови закон, о регулацији, између осталог, обраде података коју раде надлежни органи.
Од пословног простора, преко јавних објеката, до приватних кућа – камере су готово свуда око нас. Због њих је на адресу повереника стигло највише примедби.
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић наводи да се дешава да људи пријаве комшију да снима њихово двориште или стан, као и да се уводе видео-надзори и камере у лифтове стамбених зграда на незаконит начин.
"Видео-надзор се користи за контролу рада запослених и у сврхе вођења дисциплинских поступака, што, наравно, не сме да буде сврха", истиче Мариновић.
Притужбе стижу и због злоупотребе личних података
Заштиту података о личности и одговорност институција за цурење информација требало би да регулише нови закон, чије се усвајање очекује до краја године, каже повереник.
Мариновић најављује да ће бити уведене веће казне и да ће се раздвојити обрада података коју врше надлежни органи у посебне сврхе од обраде коју врше сви, па и ти органи када то не чине као надлежни органи.
"Када, рецимо, МУП врши обраду својих запослених, то није у посебне сврхе. Покушаћемо да олакшамо трансфер података, а идеја је да идемо у корак са временом, потребама савременог доба, новим начинима обраде података о личности и новим изазовима", наводи повереник.
Из Европске уније поручују да се злоупотребе не смеју толерисати
Заменик шефа Делегације ЕУ у Србији Пламена Халачева указује да се посебна пажња мора обратити на заштиту биометријских података.
"Снажна правила захтевају и јаке институције. Дужност институција је да штите податке о личности и да спречавају злоупотребу. Европска унија је глобални лидер у заштити података и Србија би такође требало да оснажи стандарде у тој сфери", истиче Халачева.
Заштита приватности и података о личности важна је и за обављање новинарског посла и слободу медија, поручује шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Марсел Пешко.
Марсел Пешко указује да се права приватности новинара крше, јер се лични подаци обелодањују и на тај начин појединци излажу јавној стигми.
"Истовремено је важна и заштита новинарских извора, као и медијске слободе. А медиска слобода је повезана са демократијом у друштву. Такође, приступ новинара информацијама је основно право", наглашава Пешко.
А један од основних алата новинара је приступ информацијама од јавног значаја. Током 2024. године поверенику се обратио 41 новинар, јер им није био омогућен приступ тим информацијама.
Коментари