Новинари у ратној пропаганди

Домаће правосуђе још нема одговор на питање да ли ће морална осуда новинара из Србије, који су деведесетих година били део ратне пропаганде икада бити замењена кривичним поступцима.

На округлом столу у организацији НУНС-а, Београдског центра за људска права и ОЕБС-а, речено је да за сада нема основа за покретање судских поступака, али да су бројни новинари у Србији и региону, били важан део ратне пропаганде.

Завршена је вишемесечна полемика новинарских удружења о кривиној пријави НУНС-а против НН новинара због тога што су током деведесетих подстицали на ратне злочине.

Тужилац за ратне злочине, каже да за сада не може да да коначну оцену навода из кривичне пријаве, и најављује извештај којим ће подсетити јавност на медијску слику деведесетих.

Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић изјавио је да у овоме тренутку не постоје претпоставке за доношење одлуке о томе да ли ће бити покренут кривични поступак против неких новинара за ратно хушкање током ратова у бившој Југославији.

Вукчевић је, међутим, најавио да ће то тужилаштво ускоро објавити извештај о медијској слици у Србији током последње деценије прошлог века и ономе што је то тужилаштво открило у преткривичном поступку.

Заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић објаснио је да многи медији нису одговорили на захтев Тужилаштва да отворе своје архиве за истражитеље, чиме су, како је оценио, показали нехајни однос према држави и њеним институцијама.

Стално преиспитивање одговорности

Објашњавајући разлоге организовавња округлог стола председница НУНС-а Надежда Гаће констатовала је да је су новинари једина струка која се одважила на суштинско преиспитивање сопствених погрешака у прошлости.

НУНС, при том, како је истакла, неће одустати ни од сталног преиспитивања одговорности политичких структура, које су, уосталом, и злоупотребљавале медије и новинаре за ратнохушкачку пропаганду.

Гаће је подсетила да су у врху многих медијских кућа били фукционери тадашњег режима, и да је "веома тешко поверовати да они нису знали шта раде".

"НУНС није ушао у све ово зато што жели да суди новинарима, то је ружна оптужба. Неко је веровао, неко је морао, а неко је и наређивао", нагласила је Гаће.

Улога медија у ратовима

Директор београдског фонда за људска права и професор међународног права Војин Димитријевић оценио је да се често погрешно сматра да кривична одговорност постоји само уколико позив на кривично дело, односно неки ратни злочин, резултира самим злочином.

"Та узрочно-последична веза не мора да постоји. Сам чин позивања довољан је у већини међународних законодавстава да би кривично дело било извршено. Битно је дакле да ли је постојао позив али не и да ли је тај позив послушан", рекао је Димитријевић.

Новинари из региона кажу да ни у њиховим земљама није било праве приче о улози медија у ратовима у бившој Југославији.

"У Србији је пуно више урађено него у Хрватској по том питању. У хрватској није ништа, али је питање како ће то бити правно решено", рекао је Драго Хедл из загребачког Јутарњег листа.

"У данашњем новинарству се неки модели ратног новинарства примењују и поштују и сматрају се легитимним", рекао је Боро Контић из Медија центра Сарајево.

Председница УНС-а, Љиљана Смајловић, која се оштро противи иницијативи НУНС-а, одбила је да дође на скуп, и колегама послала саопштење у коме наводи да не жели својим доласком да да подршку спорној иницијативи.