За легализацију објеката стигло више од 300.000 пријава, организоване и мобилне екипе

Највише нелегално изграђених објеката је у Београду. Поред Калуђерице, највећег нелегалног насеља на Балкану, без грађевинске дозволе зидало се и у београдским насељима Плави хоризонти, Грмовац, Бусије, Батајница и деловима Алтине.

После избеглиштва и подстанарског живота, Породица Шарац из Книна, скућила се у насељу Плави хоризонти.

"Купили смо од општине плац и радимо ту кућу дуго, већ годинама. Није још ни завршена, али увек неки папир треба. Сада имамо прилику да то предамо и да решимо да смо свој на своме и презадовољни смо", навела је Драгица Шарац која живи у насељу Плави хоризонти.

Нерешен статус земљишта у тим београдским насељима кочио је добијање грађевинске дозволе, кажу надлежни. Власници тог земљишта, према катастру непокретности, и даље су пољопривредни комбинати.

"Сада овај закон омогућава да они упишу своје објекте, пошто су објекти реалност, људи ту живе, имају струју, воду. У Плавим хоризонтима имају и канализацију и они морају да се укњиже да би били власници свега тога, а самим тим и да реше не само статус земљишта под објектима, него и статус за редовну употребу објекта. То је ово земљиште или тај плац, тако да они само постану власници свега тога јер они су то купили пре 20 и 30 година", навео је Гаврило Ковачевић, председник Градске општине Земун.

Мобилне екипе долазе на праг оних који не могу сами да се пријаве

На кућни праг грађана који из неког разлога не могу сами да пријаве своје нелегалне куће, долазе мобилне екипе.

"Комбијем смо остварили око 50 пријава и то идући у два најудаљенија села у нашој јединици локалне самоуправе Стара Бинглу и Бешенова Прњавор, Бешеново село, којих укупно имамо 34, али људи из неких разлога не могу да стигну да ли због болести, немају  времена или техничких средстава у смислу да немају  возило. Комби је у овом послу одлично послужио", навела је Смиљана Ћирић из градске управе Сремске Митровице.

"Најчешћи проблеми које грађани имају приликом подношења пријава јесу неусклађеност парцела старог и новог премера. Заправо, дешава се да имају документе од пре 10,15, чак и 20 година када је број парцела био сасвим другачији него данас. У међувремену, дошло је и до промене и плана детаљне и генералне регулације и самим тим и парцелизације су се мењале саме по себи", рекао је Александар Јовановић, начелник градске управе Шапца.

Пријаве се решавају по хитном поступку

Крајњи рок за подношење пријава је 6. фебруар. Надлежни ће их решавати по хитном поступку.

"Негде је законодавац наговестио и дао рок да се катастарска парцела која је потребна да се формира за објекат који није уписан у катастар непокретности и да се тиме оствари јединство непокретности пет година и очекујемо да ће овај поступак у том року бити завршен. Велика су очекивања од ове аутоматизације и дигиталне обраде података", навео је Ђорђе Милић, директор Агенције за просторно планирање и урбанизам.

Додао је да очекују да у току 2026. године број од 320.000 објеката који је био до сада у протеклих 26 година да се то већ у току следеће године премаши и да буде можда око милион пред крај 2026. године.

Пријаве се, подсећамо, подносе у свим општинама и у више од 580 објеката "Пошта Србије" а могу и преко платформе "Свој на своме".