Становање уз подршку – шта недостаје да би ова услуга у Србији била развијенија

"Лепо се слажемо, дружимо, помажемо једни другима. Буду ту неке чарке и варке, али добро, као и код свакога", каже Анђелка Сајевац, корисница услуге становање уз подршку.

Живот као у свакој другој породици – то је једна од основних идеја заједничког становања, уз свакодневни надзор и помоћ стручних лица. За особе са инвалидитетом услуга је доступна у Kули, Богатићу, Шапцу и Панчеву, где је већ скоро две деценије нуди удружење "На пола пута".

Иако у стан могу да пређу већ са 15 година, људи са сметњама услугу најчешће користе у одраслом добу, а за њихове родитеље често је то једина нада да ће бити збринути када њих више не буде.

"Из нашег угла једино решење које има смисла и које заправо омогућава очување достојанства особа. Имају могућност да свој живот наставе у локалној заједници у којој су одрасли, да наставе живот у отвореној средини, а не у институционалном смештају, омогућава им да живе квалитетно", наводи Марина Куриљ, директорка Удружења "На пола пута".

Становање уз подршку добар корак ка самосталном животу

Здрав и квалитетан живот и за децу без родитељског старања, циљ је оних који са њима раде у систему алтернативне бриге, односно у домовима и хранитељским породицама. Становање уз подршку виде као добар корак ка самосталном животу и начин да уз помоћ саветника превазиђу честе кризе и изазове. Неопходно је да науче да брину о себи, о хигијени, да нађу посао и приступе му одговорно.

"Располагање новца је врло важна ставка, јер врло често они када изађу из дома апсолутно немају ту навику. Поготово у дому имамо некако да све долази незнано откуд и не зна се колико кошта, него се само тражи. А када су самостални онда морају да науче колико све кошта у продавници и како се плаћа струја, вода", истиче Љубиша Јовановић, помоћник директора Центра за заштиту одојчади, деце и омладине "Звечанска".

Кућа за смештај у Борчи и даље празна

Од око стотину младих који годишње излазе из система алтернативне бриге, најмање четвртини неопходан је овакав вид подршке, подаци су хуманитарне организације "Адра". Kућу намењену за смештај деветоро младих отворили су прошле године у Борчи. Међутим, и даље је празна, јер је процес добијања лиценце за рад комплексан.

"Наша услуга се третира као и услуга социјалне заштите за стара лица, преко 200 корисника, где заиста морају ти услови безбедности бити максимално пооштрени. Kод нас то нема потребе и стручна лица у Министарству за рад и социјална питања се слажу да мора да се промени правилник да би се омогућило пружање услуге", објашњава Игор Митровић, директор хуманитарне организације "Адра".

Координаторка стручног тима "Адра" Дијана Јанковић напомиње да је категоризацијом која је њима додељена, а то је друга категоризација, она их пинституционалном смештају.

"Што значи да је предвиђено да ми имамо 24-часовни надзор, већи број запослених. Ова услуга потпада под услуге за самостални живот и негде том категоризацијом се обесмишљава сам концепт услуге", додаје Јанковићева.

Међутим, решење је на помолу. Са радом је почела радна група која треба да осмисли предлог измене правилника о минималним стандардима за пружање услуге становања уз подршку. Упућени кажу, идеја је да се услуга прецизније дефинише и дође до решења како би више корисника из различитих категорија могло да је користи.